Prikazi Svetlane Janković Mitić: Mušmula
(Iz knjige „Miris dunja“)
Najpre su posekli stari voćnjak
Na rubu stenovite šume,
Jer je presahnuo.
Godinama ne rađa.
Ostavili su mladu mušmulu,
Onkraj – da čeka.
Jer obećava.
A ona, opijena vetrom,
Pozdravljala ih je, treperavo.
Seljanima se zahvaljivala plodovima.
I svi su bili zadovoljni.
Dok se njenim žilama razlivala
Samodovoljnost,
I neopreznost uzimala maha.
Opustila se.
Poverovala da je pobedila.
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
A kad je, jednom bacila pogled
U stranu,
Ugledala je narasli bagremov čestar,
Kako se zlokobno ceri,
I bodlju
Tik uz lice.
I pogled njen ostao je zaleđen
U moćnoj šumi bagremova.
Kad sam na početku mog “ drugovanja“ sa fejsbukom i pesnicima, zapazila pesme Žike Kačarevića, nešto me je neodoljivo podsetilo na velikog ruskog pisca Sergeja Jesenjina.
Da, da, Žika Kačarević je neka vrsta našeg Jesenjina! Krase ga u stvaralaštvu ljubav prema porodici, prirodi i uopšte selu, nostalgija za onim lepim idiličnim danima detinjstva kada su mirisale žute dunje na ormanu.
Širok je dijapazon njegovih tema – osim ljubavnih, deskriptivnih i ostalih pesama, jaka mu je i socijalna poezija kad govori o teškom životu radnika i seljaka. U pesmi “ Orač“, koga je „sa njive ispratila zadnja brazda“,Kačarević naglašava da je nakon rada na njivi „nestala još jedna muka“ koju je seljačka žuljevita ruka “ pod zemlju zakopala…da proklija“. Tu je i večno prisutna strepnja žetelaca koji „pognutih glava “ rade kad je „Zvezda upekla“.I kako kaže pesnik:“Teško je preteško, ali se žuri jer iza vrzine vreba GLAD“.
Ciklus „Kad bih imao krila“ je takođe nešto što treba čitati s pažnjom.Svet ptica svih mogućih vrsta, asocira pesnika na ljude i sve ono što je ljudsko…recimo ljubav i toplina porodičnog doma. Primer, pesma „Grana i gnezdo“: …“Ptici je potrebno jedno rame…“ Zatim, „Udvoje se lepše leti..“ i kada potomak „sreća najveća“, poleti iz gnezda „ispod maminog krila“.
Razlog da izaberem pesmu „Mušmula“ za ovo predstavljanje, upravo je ta zadivljujuća upotreba alegorije, metafore , personifikacije i simbola – stilska sredstva koja ukazuju da je pesnik najmanje mislio na mušmulu kao drvo kada je napisao ovu pesmu. Nepažljivi čitalac bi je možda shvatio kao običnu deskriptivnu pesmu…ali je Kačarević, kao svojevremeno i Vojislav Ilić, kroz opis nekih događanja u prirodi, cikluse rađanja, trajanja i smrti, prikazao ljude koji se izdvajaju po svojoj kreativnosti i koji „daju plodove“ na korist sveukupnog društva.Ali, idemo redom:
U prvoj strofi pesnik namerno koristi rečenicu bez subjekta, ne zna se ko je isekao voćnjak jer, „Godinama ne rađa“. Ostavljena je samo mlada mušmula da čeka „jer obećava“. Voćnjak koji godinama ne rađa i koji je isečen, možda predstavlja smenu generacija, jer je neizbežno da oni „koji ne rađaju“
I ne doprinose društvu, budu na neki način skrajnuti…i najzad je došlo vreme mlade mušmule.“Seljanima je zahvaljivala plodovima“.Metaforično, sposoban mlad čovek koji je pun znanja, željan dokazivanja kroz rad, postaje u jednom trenutku miljenik sudbine:
„Obožavale su je blage zime,
I magle,
I sva godišnja doba.
A ponajviše, bosonoga, seoska deca.“
Mladost , ambicija i „samodovoljnost“, kako kaže pesnik, učinili su da postane neoprezan, da poveruje da je pobednik. Bacivši jednom „pogled u stranu“, mušmula je „ugledala narasli bagremov čestar , kako se zlokobno ceri, i bodlju tik uz lice“. Personifikacija od koje se ježi koža, jasna slutnja mogućeg kraja…što još više naglašavaju poslednji stihovi o „zaleđenom pogledu“ mušmule “ U moćnoj šumi bagremova“.
Koga li predstavlja moćna šuma bagremova sa bodljom „tik uz lice“ osobe , koja je dajući plodove želela da udovolji svima? Nismo li mi kao narod malo čudni kada su u pitanju ličnosti koje se izdvajaju po svojim kvalitetima, osobe koje ne spadaju u tako “ poželjan“ statistički prosek? Spremni smo da srozamo čak i idole nacije onog momenta kada pokažu da su samo ljudi. Trenutno mi pada na pamet Novak Đoković. Uzdizali smo ga, ponosili se njime i bilo je bitno samo da postane i OSTANE br.1. Kada je prestao da to bude, odmah je krenula lavina “ bodlji“ iz „moćne šume bagremova“( javno mnjenje, žuta štampa , oni koji se „zlokobno cere „).Nije više bilo važno što je Đoković pokazao i dokazao koliko je veliki humanista i koliko voli svoju domovinu. Daleko sam otišla, ali nesumnjivo, u našoj istoriji ima još mnogo sličnih primera. To dokazuje da je Žika Kačarević odličan pesnik, neko ko svojim pesmama šalje univerzalne poruke o životu na „brdovitom Balkanu“.
