Prikaz knjige ,,Ja, Milunka“, autorke Maje Kovačević ( izdanje ,,Glasa Srbije“ 2022.g.)
JOVANKA ORLEANKA I MAJKA-HRABROST
,,Herojstvo se ne sastoji u ljudskim slabostima koje često u zabludu i krajnost vode, već u bezgraničnom požrtvovanju.”
Nepobitna je istorijska činjenica da je naša heroina iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Milunka Savić, jedina žena na svetu sa najvećim brojem odlikovanja, od kojih, ovom prilikom, izdvajamo samo one najvišeg ranga: dva francuska ordena Legije časti i još Ratni krst sa zlatnom palmom. S naše strane je nosilac medalje ,,Miloš Obilić”.
Citat velikog vladike Velimirovića koji je dat na početku recenzije, možemo tumačiti na poseban način – Milunka Savić je pokazala svakako bezgranično požrtvovanje ne samo u ratu kada je branila slobodu naše voljene Srbije, već je isto to pokazala kada je od svoje male penzije othranila i iškolovala pored svoje ćerke Milene i usvojenica Milke, Višnje i Zorke, još oko tridesetoro dece koju je dovodila iz svog rodnog sela, Koprivnice. Sintagma ,,majka – hrabrost”, posle one poznate ,,srpska Jovanka Orleanka” pripada ovoj ženi s punim pravom.
Ali, uvek postoji neko ,,ali”! Njena sudbina u mirnodopskim vremenima nas neodoljivo podseća na motive iz pripovetke Laze Lazarevića ,,Sve će to narod pozlatiti” u kojoj je sin kazandžije Blagoja, vrativši se iz rata kao teški invalid, neminovno osuđen na život prosjaka. Milunku Savić je cenila čitava Evropa, posebno Francuska država, a kod nas tadašnje vlasti nisu našle za shodno da je dostojno nagrade za iskazanu hrabrost. Naprotiv, završila je kao čistačica u Hipotekarnoj banci sa malom platom i naravno, još manjom penzijom.
Da se vratimo knjizi Maje Kovačević ,,Ja, Milunka”, nakon ovih osnovnih činjenica. Srpskom narodu je svakako sve ili gotovo sve poznato o Milunki Savić, zahvaljujući i pozorišnoj predstavi koju je u obliku monodrame ,,Milunka Savić – ispovest o životu od prve puške do prve metle” napisala i izvodila poznata glumica Vesna Stanković. Naravno, imamo i dosta podataka iz istorijskih knjiga, internet portala i novina. Autorka ove najnovije knjige o Milunki Savić, Maja Kovačević je takođe koristila formu monologa, ali ne sa namerom da se njeno delo izvodi u pozorištu što je evidentno kada sagledamo delo u celini. Namera je svakako bila da ovakvom formom pripovedanja u prvom licu još više približi našu heroinu čitaocima kao biće od krvi i mesa, ženu iz naroda – po držanju, govoru, nazorima, vaspitanju.
Maja Kovačević, kao neko ko živi na selu, neko ko je takođe iz naroda jer je odgajana kroz naša usmena predanja, slušala narodne epske pesme uz gusle i sl. vešto i slikovito ulazi u intimu i razmišljanja glavne junakinje. Naravno, nije bilo previše slobode za improvizaciju u tom ispovedanju, jer su se poznate istorijske činjenice morale poštovati do kraja. Ako izuzmemo neke reči i izraze koji potiču iz savremenog književnog jezika, autorka je zaista potpuno ušla u lik naše heroine, identifikovala se sa njom što joj očigledno nije bilo previše teško jer potiče iz istog dela Srbije kao i Milunka Savić. Takođe, Maja je i sama majka – hrabrost jer podiže jedanaestoro sopstvene dece i to u ovim vremenima kada se, nažalost dešava da se mnogi parovi odlučuju da imaju samo jedno dete, zarad ličnog komfora, materijalne sigurnosti i slično. Bela kuga vlada Srbijom i to je nepobitna činjenica. Da kojim slučajem vaskrsne, Milanka Savić bi imala šta da poruči na tu temu sadašnjim naraštajima i budućim – ako ih uopšte bude!
Knjiga Maje Kovačević , ,,Ja, Milunka” je još jedan ugao predstavljanja lika i dela glavne junakinje, jer se više autora ogledalo u tome, bilo kroz pesme, pripovetke, dramska dela ili romanizovane biografije. U svakom slučaju, ovde uočavamo podelu njenog pripovedanja na devojaštvo, učešće u ratovima i onaj kasniji, mirnodopski život kada izbijaju na površinu oni koji svojim zaslugama imaju najmanje prava na tako nešto. Lepo je to zapazio Arčibald Rajs kada je srpski narod u pitanju, pa nam je posvetio posebno delo ,,Čujte Srbi!”, sa porukama kako da ne uništavamo sami sebe. Nema nam budućnosti ukoliko do kraja ne cenimo svaku žrtvu, svačiji doprinos da naša otadžbina živi u slobodi i bude verna svojoj kulturi, jeziku, pismu i svemu onom što čini Svetosavlje od pamtiveka, pa do danas. Zato će ova knjiga imati svoje mesto u domovima svih onih koji su ponosni na dela svojih predaka i kojima je stalo do toga da se mladi naraštaji vaspitavaju na tim svetlim primerima iz srpske istorije.
