Kada biste se zapitali šta to treba da ima, to jest kakve karakterne crte treba da krase jedan idealan lik iz stripa koji bi ujedno bio aluzija na sve nas koji volimo stripove, na sve večite dečake i sanjare, to bi zasigurno najbolje reprezentovao Pratov Korto Malteze.
On odražava ono što nam se nameće kao nasušna potreba i što nas nagoni ka tom magijskom svetu stripa i sve nas okuplja u isti koš.
Korto je zaljubljenik u tajnovito, u ono što je neopipljivo i onostrano, on je nepopravljivi avanturista i pritajeni romantik koji je surovo sarkastičan prema hladnom racionalizmu koji ga neprekidno okružuje u svetu po kome luta i koji ne oseća za svoj, tražeći prečicu do sopstvenog, sveta mašte. On pronalazi tu prečicu tako što neprekidno sanjari, pa neretko i otvorenih očiju. Tu osobinu verovatno je nasledio od svog tvorca Huga Prata, koga najpotpunije opisuje njegov prijatelj Robert La Palma koji mu je 1984. godine dodelio nagradu za najboljeg svetskog strip autora i koji, kao ni mnogi drugi, nije pravio značajnu razliku između Huga i Korta, i kaže da je Prat pažljivi posmatrač koji sve vidi i oseća.
Poput pesnika, on sve transformiše u harmoničnu kompoziciju koja predstavlja svet u kome smo svi lepi i dobri. Čak i umiranje u njegovim stripovima izgleda kao zadovoljstvo- kada neko umire, on to čini plemenito.
U Pratovim crtežima se ne može ni naslutiti, a kamoli uočiti morbidnost, pa čak ni u prizorima odsečenih glava koje ukrašavaju bedeme. Sa Hugom je svaki dan svečanost. Ovo Robertovo zapažanje vrlo prikladno ilustruje Pratov talenat i umeće crtanja.
Na prvi pogled Hugov gotovo infantilan i aljkav crtež koji potiče iz njegovih vrlo ličnih i upečatljivih pokreta četkom, gotovo u svakom kadru na intrigantan način i vrlo uspelo i uverljivo oponašaju život. Njegove slike su žive i kreću se, teku kao talasi po kojima Korto jedri, kao talasi te razlivene linije koji potiču iz njegove magične četke. Slike i konture koje on proizvodi uvek kriju neku intrigu, uostalom kao i sami Hugo i Korto.
Naime, kao neumorni zaljubljenik u avanturu, Prat je pravio stripove gde se prepliću legende, mitovi i raznorazne pikanterije i maštarije gde je negde u tim preplitanjima izbledela i granica sa njegovom sopstvenom životnom pričom, gde postoji sijaset podataka koji protivureče jedni drugima.
Pored nekoliko različitih datuma i mesta rođenja, poput priča koje je za života stvarao i avanturističkih romana klasične književnosti na koje se oslanjao i koje je stalno iznova iščitavao, i njegovi pasaži nose slične nazive kao i njihova poglavlja: doživljaji iz Afrike, Amazonije, Patagonije i slično. Iz tih je razloga pregled njegove izuzetne kako lične tako i profesionalne, vrlo bogate biografije poprilično teško savladiv posao. Međutim, u nastavku ćemo pokušati da napravimo jedan blagi osvrt i na jednu i na drugu biografiju.
