Gordana Maletić, naša poznata i nagrađivana književnica, do sada je napisala oko trideset knjiga kratkih priča, pripovedaka i romana, uglavnom za decu i mlade.
Knjiga “Katarke Beograda“ sadrži dvadeset priča o Beogradu. Koncipirana je na vrlo intereseantan način. Zajednički junak svih priča je Beograd, a pojedinačni junaci su deca, omladinci, ljudi koji su živeli i stvarali u našoj prestonici.
Ova zbirka pripovedaka je specifični omaž ljudima koji su na najrazličitije načine doprinosili, stvarali i gradili taj isti Beograd. Još od vremena despota Stefana Lazarevića – kome je spisateljica posvetila jednu priču, pa preko zapisa o Evliji Čelebi, čuvenom turskom putopiscu i njegovom boravku u Beogradu, preko pripovetke o prvom beogradskom pozorištu, Gordana Maletić tka jednu neobičnu sagu, o zanatlijama, umetnicima, talentovanoj deci koja su svoje znanje i umeće ugradila u vekovno trajanje ovog grada.
Svojim razigranim, maštovitim i nadahnutim stilom, autorka ne ispisuje samo temporalni gro plan naše restonice. Ona nam otkriva i prve ljubavi, male tajne i velika maštanja svojih malih i velikih junaka. Sa puno ljubavi i nežnosti opisuje šegrtovanje mladog Siniše, koji je rano ostao bez oca, vrsnog korpara. Obukavši jednog dana očeve opanke, Siniša na neobičan način počinje da u prstima oseća očevu veštinu uplitanja pruća i pravljenja korpi. Napušta strogog gazdu i obućarski zanat i posvećuje se onome što je, zahvaljujući ocu, oduvek bilo u njemu. U ovoj, možda najboljoj pripoveci iz ove knjige Gordana Maletić nam nagoveštava da je Beograd oduvek bio i grad naših pradedova, dedova i očeva i da ono što nosimo u sebi, nije samo naša sudbina, već i deo nasleđa naših predaka, koji kroz naš rad i naših ruku delo i dalje žive u nama.
Slojevitost ovog vrsnog štiva, ne ostavlja ni jednog čitaoca ravnodušnim. Mlađi čitaoci će se možda zadržati na nivou fabule (koju autorka u nekim pričama donekle i znemaruje u korist stvaranja atmosfere i opisa ambijenta) dok će stariji čitaoci otkriti jedan višedimenzionalni pristup ovoj tematici – da kažem “svet u svetu“ ili je možda bolje reći “Beograd u Beogradu“ o kome smo vrlo malo znali i naslućivali.
