 |
| foto: Dragan Đurđević |
Gospodin Angelotti je umro u stotrećoj godini života. Aluminijumski magnat Lombardije.
Kratko mi je bio poslodavac. U početku je bilo teško raditi za njega. Kada sam se navikla na njegovu narav, on umre.
“Čudo to Miro? U stotrećoj” , glumim iznenađenost
Bio je pravi gospodin. Zapravo, jedan od poslednjih aristokrata Severne Italije. Godinu dana sam svakodnevno bila u njegovom društvu. Drugi su ga se bojali, jer je bio nezgodan i čangrizav, a on u stvari nije podnosio ljudsku gluposti i nerad. Tako neverovatnog starca nikada nisam srela.
 |
| foto: Dragan Đurđević |
Ujutru bih ga kupala.
“Signora, nemojte me ubiti tim peškirom. Ne trljajte mi kožu, već upijajte vodu tapkajući mi telo. Molim Vas, izmđju prstiju na stopalima, peškirićem uvek prođite pet puta. “
“Svakako gospodine. Čim Vas obučem, pozvaću da Vam serviraju doručak.”
“Samo požurite, imam posla!”
Serviranje obroka za gospodina Angelotti nije bio jednostavan posao. Sve je moralo biti po protokolu, i sve je imalo predviđeni izgled. Odstupanja nije smelo biti, jer bi naprasno izgubio apetit. Jednom je u mom prisustvu vratio jelo, jer je kuvarica na tanjir stavila trinaest, umesto dvanaest njoka.
Posle doručka otišao bi u svoj kabinet da proveri cenu aluminijuma na berzi i pročita novine.
“Gospodine, Vaš sin je stigao i pita da ga primite na konsultacije. “
“Signora, ne prekidam posao zbog nenajavljenih poseta, a posebno ne zbog tog prokletog komuniste koji je studirao filosofiju na Sorboni i počeo da radi u pedesetoj godini!”
 |
| foto: Dragan Đurđević |
“Da mu prenesem da dođe sutra?”
“Ne, pozvaću ga kad budem imao vremena za njega”, bio je neumoljiv Angelotti.
Njegov sin je sedamdesetogodišnjak, a izgleda starije od svoga oca.Imao je burnu i buntovnu mladost. Tražio je sebe po svetu dok mu padre nije ukinuo apanažu. Kad je ostao bez sredstava za život, vratio se “figlio Prodigo “ (sin koji se vratio ocu posle lutanja po svetu). Otac nije slavio njegov povratak kući, već ga je bacio u proizvodnju. Tako se to radi ! Postepeno je napredovao u karijeri, ali ga stari nikada nije uzimao za ozbiljno. Otac mu je zamerao i što nije bio u stanju da se oženi i podari mu naslednike.
 |
| foto: Dragan Đurđrvić |
Nešto mlađa ćerka, imala je dece i unuke i neizmerno se trudila da ugodi svome ocu. Na njen trud, gospodin je gledao sa podozrenjem. Sumnjao je u njenu ljubav. Pretendovala je nasledstvo.Morala je da obezbedi svoje nesposobne sinove koji ništa nisu radili. Dolazili su na posao u dedino preduzeće. Strašno je moja ti kad deca ne postanu bolja i uspešnija od svojih roditelja.
Ko će posle njega održati imperiju?
 |
| foto: Dragan Đurđević |
Nedeljom bi gospodin poslao šofera po ljubavnicu, “piletinu” od osamdeset godina. Tokom ručka guguču, a on je pita:
“Amore, šta si lepo radila ove nedelje?”
Ona ustrepti od ljubavi i od parkinsona, i krene da pripoveda.
Posle sat vremena mu dosadi njeno društvo, pa me pozove.
“Signora, neka šofer dođe, i otpratite gospođu Delneri do auta. Ljubavi moja, vreme je da kreneš, treba da odmoriš.
Gospođo Mirjana, sve manje imam živaca za ovu ženu. Moja pokojna supruga je bila anđeo, a ja sam je varao sa ovom. Šta li sam video u njoj? Previše jede i mnogo priča.”
“Izvinite, ako smem da primetim, zašto ne raskinete?”
“Trideset godina smo u vezi. Ne mogu. To bi je ubilo.”
 |
| by Dragan Đurđević |
Bilo mi je jednostavnije u popodnevnoj smeni. Jednom sam došla odevena u dugu, lanenu haljinu – bilo je vruće. I u julu mesecu smo ložili kamin, jer je gospodin osećao hladnoću u svojim staračkim kostima.
“Signora Mirjana, zašto ste se obukli dugu haljinu kao časna sestra? Nemojte više dolaziti na posao u toj haljini.”
Zaprepašćeno sam ga pogledala, a on je nastavio da čita i nije me više ni pogledao toga dana.
Pored njegovog uzglavlja uvek je bdela medicinska sestra koja je brinula o gospodinovoj terapiji. Jedne večeri došla je u smenu žena koja je na sebi imala usku crnu suknju i duboko dekoltiranu crnu majicu. Okrznuo nas je pogledom i zakreštao.
“Odlazi časna sestra, a dolazi prostitutka!”
Požurila sam ka vratima da ne puknem od smeha, ali me je pozvao da se vratim:
“Iskreno se nadam da večeras nikoga nećete sresti u toj haljini. Ličite na duha! Buona notte.”
Draga ti, to ti je razlika izmedju buržuja i aristokrate.Eeej, kakav je to čovek bio. Sa njim nikada nije bilo dosadno. Takvog poslodavca više neću naći. Bila sam zatečena kad su me posle sahrane obavestili da je naložio da mi se još godinu dana isplaćuje plata i da u naredne tri godine dobijam poklon za Božić.
“Miro, jesi li siigurna da mi nisi prepričala scenario nekog filma?”
