Kovinski folksdojčer Eugen Paul, ili kako ga u Kovinu zovu – srpski Šindler, ostao je zapamćen u pričama ovog banatskog mesta upravo kao heroj koji je sačuvao 100 svojih sugrađana, Srba, od sigurne smrti.
O Božiću, pre 75 godina svojom glavom je garantovao za njihove, da ih ne streljaju njegovi sunarodnici.
Dogodilo se to druge godine okupacije u Kovinu. Zimsko doba, nemačka vojska je bila smeštena u dve škole. Nemci su uoči Božića oranizovali igranku grožđe-bal. Madi nemački vojnik zagledao se u neku mladu Srpkinju. Savremenici su kasnije govorili da su njih dvoje, nemački vojnik i srpska devojka, bili u vezi, a sin Eugenov, Aleksandar, tada devetogodišnjak, tvrdi da ju je nemački vojnik silovao. Kako bilo, brat devojčin je rešio da tu sramotu opere krvlju. Sačekao je nemačkog vojnika i u dvorištu katoličke crkve ga zaklao, piše portal Podunavlje.info.
Za ovakav postupak važilo je već ustaljeno nemačko pravilo – za jednog ubijenog Nemca sto Srba.
U ulici u kojoj su živeli Paulovi, gde im je bio i mlin, Nemci su već prikupljali srpske žrtve za streljanje. Paulovi su i pre rata bili gazde, njihov mlin, jedan od najsavremenijih u tom kraju, zapošljavao je mnoge Srbe. I ulica u kojoj je bio mlin zvala se Srpska.
Prema sećanju sada već osamdesetčetvorogodišnjeg Eugenovog sina Aleksandar, u dva noću na njihovu kapiju došao je pukovnik fon Smekal.
– On, moj otac i stric, zatvorili se u onu drugu kuću i nikako nisu izlazili. U neko doba me majka poslala da vidim, jer oni su većali do svanuća. Teo fon Smekal je bio Austrijanac, upravnik bolnice, ali i komandant grada, a Eugen Paul, u Kovinu znan i kao Jeni, i njegov brat su bili najugledniji tamošnji Nemci. Zato je i došao da se s njima posavetuje šta im je činiti. Kao lekar, ipak humanista, ni on nije bio rad da se sprovede ovakva odmazda, da okrvavi ruke nevinima, ali nije imao rešenja.
Našli su ga tako što mu je Eugen garantovao da su sve to njegovi radnici, mada je među tih sto na brzinu pokupljenih Srba u stvari bilo samo njih šestoro koji su radili u mlinu.
– Garantujem za njih svojom glavom – bio je ubedljiv Eugen, tražeći da ih puste. I bi tako. Umesto da ih odvedu na fudbalsko igralište, gde ih je već čekao streljački vod, Srbi su, iz svilare, u kojoj je bio improvizovan logor, pušteni kućama.
Međutim, priča ima i nastavak…
Dve i po godine po oslobođenju Kovina, u svilari je ponovo bio logor. Ovoga puta partizanski, za Nemce. U njemu Eugen-Jeni Paul, njegov brat, pa i tada jedanaestogodišnji sin Aleksandar.
Slučaj je hteo da jedan od stražara bude iz njihove ulice, one u kojoj su kupili Srbe za streljanje, i kada je prepoznao Jenija proširio je glas. Kovinci su namah došli do starešine logora, da pokušaju da mu objasne koga su zatvorili. Ostala je priča da je ovaj, pošto mu je rečeno da je Paul spasao sto Srba sigurne smrti, kazao: „Pa dobro, ako je tako, nek tih 100 skupe po 10 hiljada potpisa koji garantuju za njega, i ja ga puštam“.
Srećom pa komandantu matematika nije bila jača strana. Kovin je u to vreme imao tek nešto više od pet i po hiljada stanovnika, te bi ovolika količina potpisa bila nemoguća misija. Kovinci su tokom noći prikupili određeni broj potpisa. Komandant je održao obećanje, Paulovi su pušteni.
Nakon rata, kuća Paulovih je zajedno sa mlinom nacionalizovana, baš kao i ostala imanja ove porodice – 45 hektara zemlje, salaš sa tri lanca, tri automobila, kamioni, poljoprivredne i priključne mašine…
Eugen je nakon rata izvesno vreme radio u svom mlinu. 1966. oprema iz mlina, kažu zbog navodne Kardeljeve sumanute ideje o potapanju Vojvodine, preseljena je u Ivangrad i mlin se nedugo zatim ugasio. Danas je ruševina. Eugen je potom bio i računovođa u kovinskom trgovinskom preduzeću, kada je i ono propalo, radio je u poreskoj upravi, odatle je i u penziju otišao. Umro je u dubokoj starosti 1987. godine. O događajima iz rata retko je govorio.
Eugen Paul, iako veoma zaslužan, danas nema ulicu u Kovinu. Ulici u kojoj je živeo, u kojoj je bio i mlin, u kojoj se sve i odigralo, posle oslobođenja je promenjeno ime – umesto Srpska sada se zove Vuka Karadžića.
Izvor: blic.rs
