Priča o kafi: Napitak koji su stari narodi smatrali toliko čudotvornim da su tajne o njenom uzgajanju krili jedni od drugih

Prema drugoj legendi, izvesni Indijac je baš u Saudijskoj Arabiji prvi put isprobao osvežavajući napitak i poželeo da ga kupi i ponese u svoju zemlju. Bio je kategorično odbijen, bez daljnjih objašnjenja. Ipak, rešava da ukrade par zrna kafe čime počinje njeno gajenje u Indiji.

Pročitajte i članak: Koliko puta ste čuli rečenicu “Vidimo se kod konja”? Da li znate da je spomenik Mihaila Obrenovića izazvao veliki skandal i da je, navodno, zbog njega skulptor hteo da se ubije?

U kojem god smeru se širila upotreba kafe, izazivala je oduševljenje. O njenim okrepljujućim kvalitetima pričale su se priče, a recepti za njeno spravljanje su se ljubomorno čuvali. U pojedinim zemljama krijumčarenje ove biljke je kažnjavano smrću.

U 16. veku dvojica Sirijaca su tajnu spravljanja kafe doneli u Carigrad, a zahvaljujući osmanlijskim osvajanjima na njenom udaru našla se i Evropa. Za nedoumice o vremenu njenog pojavljivanja u Evropi ponovo su krive legende. Pretpostavlja se da je prvi kafedžija na Starom kontinentu bio Ukrajinac Georg Kolčicki, koji je otvorio kafedžinicu u Beču 1683.

Beograd je izvesno bio jedna od prvih Evropskih prestonica koja je prihvatila tamnu tečnost zavodljivog ukusa. Prema „Enciklopediji“ Leksikografskog zavoda iz Zagreba prva kafedžinica u Beogradu je otvorena 1522. godine. Ne postoje pisani podaci o njenom vlasniku i tačnom mestu, ali se pretpostavlja da se nalazila na teritoriji Dorćola. Bilo kako bilo, očigledno se Beograd mogao pohvaliti svojom kafedžinicom sto i kusur godina ranije nego u Beču.

Sa širokom upotrebom kafe u Evropi neminovno kreću i teorije o njenoj zloupotrebi i zdravstvenim tegobama. Uz upotrebu kafe, usledila je i dokolica koja i danas prati njeno konzumiranje. Njena upotreba je podrazumevala odmor, pauzu od drugih aktivnosti i druženje, koje je prirodno uticalo na radne aktivnosti. Pojedine zemlje su čak izdale zabranu upotrebe budući da su smatrali da se uz šoljicu kafe kuju prevrati i zavere. Bilo je i onih blažih optužbi da jednostavno njeno ispijanje navodi na gubljenje vremena.

I pored pojedinih zabrana, kafa je u tolikoj meri je zaposela svet da je proglašena satanističkim napitkom. Ubrzo preti da će ugroziti i upotrebu i proizvodnju crvenog vina preporučivanog od strane sveštenstva. Papa Kliment VIII je blagovremeno „krstio napitak“ čime ga je učinio prihvatljivim u katoličkim krugovima.

Kafa je uz sve zavrzlame opstala, a čuveni Johan Sebastijan Bah je čak jednu svoju kantatu posvetio ovoj božanstvenoj navlaci.