Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedima golim.
I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.
Slučajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oči i ćutim.
Kad bagrem dogodine zamiriše,
ko zna gde ću biti.
U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.
Više o večerima poezije koje pravimo u Novom Sadu i okolini saznajte na facebook stranici i twiter nalogu. Pored toga, pogledajte naš youtube kanal. :)
https://www.facebook.com/MedjuNamaRecitatorskaGrupa
https://www.youtube.com/channel/UCKMcMk3rAnCb5TgIAdZ65_g/videos
