Imali smo,
i još uvek imamo
teške trenutke.
Negde sasvim sa strane
stoje čežnja, nada i strepnja,
čvrste poput kamena.
U grlu čuvam
zaostale jecaje
svaki put kada odlaziš
bez pozdrava.
Dan se vuče poput starice,
umorno i teško.
Brojim sekunde, minute, sate . . .
Nikuda ne žurim.
Imam gluve besane noći
teške poput olova.
Suze više i ne brojim.
I da brojim, znam,
nije ti važno.
Zašto bi te brinule sitnice ?
Te suze skitnice
na mome licu.
Ne brinu te moji
jecaji u noći.
I dalje mirno spavaš.
Još čuvam bol
koji grčevito stežem
u stisnutoj pesnici,
da slučajno ne pobegne.
Čuvam ga za naredne dane.
Osećam, još će ih biti.
Bez obzira na sve,
nedostaješ, i to ne razumeš.
Moju ljubav da uzvratiš ne umeš.
Ni ne slutiš
da sam zbog tebe
sto puta umrla i oživela.
U inat tebi i samoj sebi,
na našem nasukanom brodu,
jedva, ali uvek bih preživela.
