Šta vam sve „gori“ u ovom trenutku? Laptop? Telefon? Slack? Dedlajn? Moderno doba i moderni poslovi često se mogu ilustrovati pomoću hiljadu otvorenih tabova na pretraživaču, što između ostalog nazivamo multitaskingom.
Multitasking – veština koja se uglavnom očekuje na oglasu za posao, koju obećavamo u svom CV-u i koju ljudski mozak, jednostavno, ne može da podrži. Od svih stvari koju nam je tehnologija podarila i omogućila, donela nam je jednu koja nam tako omogućava da posao odlažemo beskrajno, iz taba u tab.
Notifikacije za računarom su kao muve kada radite u njivi. Samo zamaskirane u malo zadovoljstvo koje nam pričinjava činjenica da neko reaguje na nas. Istraživanja govore da se ovakva distrakcija, u proseku, dešava svakih tri minuta. Za vraćanje na stari fokus je potrebno oko 20 minuta, što nam jasno govori ko gubi u ovoj jednačini.
Dakle, kako naš mozak bira na šta će se koncentrisati?
S obzirom na to da konstantno prima raznolike senzacije iz spoljnog, ali i unutrašnjeg sveta, mozak se, dok god smo budni, nalazi u džinovskoj nedoumici – šta da odaberem? Pred njim je toliko bogata ponuda da je odlučivanje ponekad zaista teško. Ovaj proces se naziva „selektivna pažnja“ i svodi se na dva principa. Prvi je dobrovoljan fokus – car koncentracije.
On bira ono što vam je zaista važno, želi da ostvari cilj, služi se pređašnjim iskustvima kako bi rešio probem pred sobom. Drugi je u ovom slučaju ometač – stimulativni fokus, stvar koja te iznenadi i prekida konstruktivni tok misli, bilo da je to buka u komšiluku, notifikacija ili neželjena misao u glavi.
Problematika je pristutna iz prostog razloga što ne možemo da biramo koji ćemo fokus koristiti, a naš iskonski instikt za preživljavanje će uvek dati prednost stimulativnom fokusu, budući da on „alarmira“ telo i upozorava da je opasnost, možda, blizu. Evolucija još nije naučila naše primitivne instikte da je buka (i slični ometači) u našim životima uglavnom samo mala smetnja, a ne opasnost tako da svakodnevno naivno padamo na ove trikove svog uma. Ako vas to dovodi do ludila, ili do kraja radnog vremena nezavršenog posla, ili budne do 3 ujutru nakon tri sata vrtenja po krevetu, možda će vam naredni redovi značiti.
Šta da radim?
1. Slušaj prirodni raspored svog mozga
Neko je produktivan posle prve kafe, neko posle večernjeg pranja zuba. Za većinu ljudi, međutim, ova satnica podrazumeva period oko 10 sati ujutru, kada smo sasvim razbuđeni, doručkovali smo i popili kafu, još uvek nezatrpani gomilom informacija. Ako ovo nije vaše vreme, pokušajte da ga pronađete i posvetite mu najintenzivnije zadatke koji vas tog dana čekaju.
2. Napravi pauzu
Pravu pauzu. Za jačanje „pažnjine volje“ tampon-zona bez distrakcija je ključan faktor. Pametni telefoni su nam oduzeli i poslednji predah kada pred sobom nemamo ništa osim svojih misli i prizora kraj kojih prolazimo. A upravo je ovo rupa u kojoj se dešava magija – obzerviramo, zaključujemo. Misli su čiste i daju nam mogućnost da na dan pred nama i problem pred nama pogledamo iz ptičje perspektive. To znači šetnju, sedenje na klupi u parku barem 15-tak minuta, ko ima volje i želje – trening, meditacija, sve što vas navodi da se smirite, saberte i oslobodite suvišnh misli.
3. Nađi posao koji tvoja pažnja želi
Zvuči lakše nego što je u praksi, ali vredi pokušati. Činjenica je da ako ne veruješ da je ono što radiš u datom trenutku važno i vredno tvoje nepodeljene pažnje, mozak će tražiti učotište u nekim zabavnijim ili važnijim mislima. Umesto ka spoljašnjosti, okrenuće se unutra. U tom trenutku možemo da se zapitamo da li se ovo događa zbog istinske trećerazrednosti problema pred nama ili smo samo iscrpljeni, pod pritiskom, okupirani ličnim stvarima.
4. Vežbaj prisutnost
U nedostatku adekvatnog prevoda imenice „mindfulness“, koja obuhvata svesnost, fokus, potpunu posvećenost sadašnjem trenutku, zvaćemo je „prisutnost“. Moderna psihologija toliko forsira „sadašnji trenutak“ a niko ne priča kako se to zapravo radi i šta u slučaju da je sadašnji trenutak grozan? Stres je, bez premca, najmasovniji ubica fokusa i istovremeno najverniji pratilac situacija u kojima treba donositi trezvene i važne odluke. Tako da je za sticanje ove veštne potrebno mnogo vežbe što, na sreću, može da počne ovog trenutka. Ako meditacija nije vaša priča, u iste svrhe može da posluži i vežba koncentracije koja podrazumeva biranje samo jednog čule koje će dobiti vašu punu panju. Slušajte interesantnu muziku, zatvorenih očiju. Ako joj se potpuno posvetite, pronaći ćete zvuke ili emocije koje do sada niste primetili. Isto možete probati sa ukusima, mirisima…
5. Konačno – zaboravi multitasking
Ispostavlja se da u većini slučajeva odrađivanje više zadataka odjednom znači naizmenično preusmeravanje s jednog fokusa na drugi. Ponekad i u nedogled, sa mnogo uzalud potrošene energije koju je mozak morao da uloži ponovo gradeći fokus svaki put kada ga promenimo. Zato je neuporedivo učinkovitije raditi stvari jednu po jednu, napraviti listu i čekirati završeno. Isto tako se ispostavlja da je multitasking ponekad neizbežan. U tom slučaju je najbolje rešenje da što više produžimo intervale posvećene jednom zadatku, kako ne bismo trošili vreme na prilagođavanje.
