Beograd, 14. septembar 2024. – Povodom predstojećeg Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se svake godine obeležava 15. septembra, na godišnjicu proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar uputio je sledeću poruku:
„Građanima Srbije, Republike Srpske i svim pripadnicima našeg naroda širom sveta upućujem iskrene čestitke povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave!
Od nastanka našeg roda, naši preci su se uvek okupljali oko raznih znamenja, bilo da je to bio dvoglavi orao na stegu Nemanjića, barjak krstaš u rukama Boška Jugovića opevan u narodnim epskim pesmama iz starih vremena, zastava Karađorđevih ustanika, ili naša sadašnja, dobro poznata trobojka. Barjaci su se menjali i preobražavali, ali su najvažniji simboli na njima ostali, kao i osećanja Srba prema jednom od naših najvažnijih nacionalnih simbola.
Od srednjeg veka do ovog vremena, zastavu je naš narod uvek voleo i duboko poštovao, kao najveću svetinju. Tokom ratova, vojnici su je nazivali svojim „ratnim drugom“, branili je srčano i odlučno, ne obazirući se na sopstvene živote da bi je sačuvali. Na dan kada se sećamo herojskih vojnika sa Solunskog fronta, treba da se podsetimo i dobro poznate činjenice da su oni junaci koji su prošli i golgotu i vaskrsenje, a da su kroz svu muku ipak uspeli da sačuvaju sve svoje pukovske zastave, svih 51 koje je moj pradeda, Kralj Petar I, predao trupama juna i novembra 1911. godine.
Bez obzira da li se nosi kroz rat, ili u vremenima najveće sreće, naša zastava je uvek tu, sa nama. Ona je nasleđe svih onih koji su gradili našu zemlju, predavali taj barjak iz ruke u ruku, od jedne generacije drugoj, da traje do naših dana. I nastavićemo da ga prosleđujemo, predaćemo ga našim unucima, da nas i dalje okuplja oko sebe, ujedinjuje, podseća ko smo – narod koji iznad svega ljubi i poštuje slobodu, sa uzvišenim vrednostima pravde i istine kao moralnim načelima, i zaveštanjem na koje svi treba da budemo ponosni. Ali i da i sami nastavimo tu nit započetu u davna vremena, stvarajući sopstvenu zaostavštinu, kojom će se naši potomci ponositi. To možemo da učinimo samo ako smo ujedinjeni, ako zajedno radimo za bolju budućnost i napredak naše Otadžbine. Na tom putu, srpska zastava će se uvek ponosito vijoriti, dok nas ima, dok postojimo, zauvek.
