Sloboda nam daje mnogo i oduzima samo jedno – svest. Svest o sebi samoj. Kroz nju plivamo bez otpora, lagano, kao da letimo i ne zapljuskuje nas svojim talasima sve dok ne isplivamo na suvo. Na suvo, okruženi rešetkama, stegama i zidinama, gde je samo posmatramo kroz mali četvrtasti prozor, dok iz nas izbija svest u svom svom buđenju i veličini. Tek tada postajemo svesni koliko se sloboda može opipati, očešati, okrznuti, onog momenta kada smo lišeni iste. Nametnute stege nam zatvaraju horizonte pred očima i otvaraju daljine u mislima. Postoji samo jedna sitnica u svemu – moramo naučiti gledati mislima. Zatvoriti oči i plivati. Plivati ka pučini, jer u tim dubinama se krije sve čemu težimo i za čim čeznemo.
Mirnoćom, koja mu nije bila toliko svojstvena u životu, na papir, u redove, u talase kojima grabi, kroz glavnog lika istoimenog romana, Plivač, Andrija Terzić nam otvara prozore i vrata svoje duše i uma, uvodeći nas u stanje hipnoze, držeći nas za ruku, provodi nas hodnicima, ćelijama, krugovima amsterdamskog zatvora. Umesto nas razgovara sa čuvarima i zatvorenicima i sve vreme nam šapuće između redova da će sve biti u redu. Da su bitne jake misli, da nas ne mogu slomiti košmarni snovi i da posle buđenja i zore koju posmatramo kroz rešetkaste prozore, sledi jedna druga, lepša, ona iz sopstvenog doma, oplemenjena majčinskom toplom rečju. Zora, za koju vredi plivati.
Stav je jedina istinska sloboda koju ti niko ne može oduzeti.
Nije ovaj roman samo priča o zatvoru, životu i preživljavanju u njemu, borbi protiv ludila i sa njim u svojoj glavi. Plivač je priča o našim životima, zatvorima u našim glavama i srcima, dušama. Plivač nas uči kako se na ramenima nosi tuga, u stavu nameće borba sa samim sobom, kako se u uzdahu traga za ljubavlju i kako se utočište nalazi u zagrljaju najmilijih. Bez puno reči, stisak ruke oca, zagrljaj brata i topla suza majke su punjač za sve naše istrošene baterije, ma iz kakvog okeana umorni isplivali.
Kupio bi te samo jedan moj zagrljaj, jer bih ti njime sve tajne rekao. Čuvam taj zagrljaj za tebe kao poslednju šansu svog života.
Ne sumnjam da će Andrija i ovu šansu maksimalno iskoristiti i sve one koje je kupio svojim prvencom, romanom Preko puta – istina, povesti na još jedno putovanje posle koga će se zapitati da li zaista neke stvari ne mogu u životu ili će „kidati“. Kidaj ili će te kidati, odzvanjaće negde u podsvesti svaki put kad naiđemo na prepreku. Dok budete čitali Plivača, saznaćete za mnoge stilove kojima se nepremostive dubine lakše preplivaju.
