Beograd, 16. januar 2019 – U Zadužbini Ilije M. Kolarca, u prisustvu Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra, predstavljena je knjiga „Aleksandar II Karađorđević – prilozi za biografiju“ autora prof. dr Nikole Moravčevića, člana Krunskog saveta.
„Veoma sam zahvalan mome višedecenijskom prijatelju i savetniku Nikoli Moravčeviću na trudu i volji da se pozabavi mojom biografijom. Čovek s pravom veruje da sebe dobro poznaje i da je pouzdan svedok sopstvenog života. Ipak, suočiti se sa tim kako vas drugi vide i kako svedoče o onome što ste činili ili što ste propustili da učinite, nije ni malo lak izazov. Nikola Moravčević ima za sobom dugo iskustvo kao učesnik, posmatrač i svedok burnih vremena kroz koja smo prolazili, i još uvek prolazimo. Kao autor brojnih knjiga, naučnih studija i čovek sa bogatom istorijom univerzitetskog profesora poseduje metodičnost i veštinu pripovedanja vrednu divljenja. Ja, kao neobjektivni učesnik i posmatrač sopstvenog života, mogu samo da kažem sledeće: njegova knjiga budi i oživljava uspomene koje su i drage i bolne. Ipak, ne bih se odrekao nijedne! Hvala vam Nikola! Da nema ljudi kao što ste vi istoriju bi pisali mržnja i neznanje. Sa vama, mržnja i neznanje nemaju šansu!“, rekao je Prestolonaslednik Aleksandar u svom obraćanju.
Pored autora, prof. dr Moravčevića, auditorijumu se obratio i g-din Dragomir Acović, predsedavajući savetodavnih tela Krune, a predstavljanju knjige prisustvovali su i drugi savetnici Krune – akademik Matija Bećković, g-din Predrag Marković i g-din Ljubodrag Grujić.
Nikola B. Moravčević (Zagreb, 1935), pisac je istorijskih romana i istoričar književnosti. Po završetku Akademije za pozorišnu umetnost Beogradskog univerziteta (1955), otišao je u Ameriku, gde je magistrirao na pozorišnom odseku Umetničkog instituta u Čikagu (1961) i doktorirao na odseku za svetsku književnost Univerziteta države Viskonsin u Medisonu (1964). Posle dve godine docenture na koledžu Stivens u državi Mizuri, prešao je na odsek svetske književnosti Univerziteta države Ilinois u Čikagu, gde je 1968. unapređen u vanrednog, a 1971. u redovnog profesora. Na istom univerzitetu bio je zadužen i administrativnim dužnostima kao osnivač i šef odseka slavistike (1968-1981), a potom i kao prorektor Univerziteta i direktor Uprave za univerzitetski razvoj (1981-1988). Njegov naučni rad obuhvata više od 200 književnih eseja i kritičkih prikaza iz oblasti ruske i srpske književnosti štampanih u desetak zbirki eseja u nekoliko vodećih enciklopedija i u velikom broju poznatih književnih časopisa u SAD i Kanadi. Dobitnik je Nagrade „Rastko Petrović“ za životno delo (Beograd, 2011) i Nagrade „Janko Veselinović“ za Grofa Savu Vladislavića za najbolji istorijski roman na srpskom jeziku (Beograd, 2016). Član je nekoliko američkih i internacionalnih profesionalnih udruženja i počasni doktor Vroclavskog univerziteta u Poljskoj. Bio je osnivač i petnaest godina (1980-1994) glavni urednik jedinog naučnog časopisa u Americi posvećenog srpskoj kulturi, Serbian Studies.
