U prisustvu Njihovih Kraljevskih Visočanstava Prestolonaslednika Aleksandra i Princeze Katarine, na Belom dvoru na Dedinju predstavljena je knjiga „Aleksandar I, viteški kralj“ kao i propratna izložba „Kralj Aleksandar u delima likovnih umetnika“, autora g-dina Dušana Babca, člana Krunskog veća. Knjigu je izdala izdavačka kuća „Evro book“.
„Ove godine se navršava tačno 130 godina od rođenja Kralja Aleksandra Prvog, Viteškog Kralja Ujedinitelja, moga dede. Za svoga relativno kratkog života proživeo je više ljudskih sudbina. Upoznao je i blagoslov i kaznu, i uzlet i iskušenje, i porodičnu sreću i usamljenost, spoznao je svetle i mračne strane slave, teret dužnosti i privilegiju služenja, susreo se sa ljubavlju i mržnjom, gledao je smrti u oči, i smrt mu je konačno uzvratila pogled. Ostavio je za sobom blistav trag, kao kometa na noćnom nebu. Probudio je nadu kod jednih i strah kod drugih. Neki su ga videli kao spasioca i vesnika novih i srećnijih vremena, neki kao otelotvorenje svih svojih strahova. Oni prvi su oplakali njegov odlazak u večnost, oni drugi su taj odlazak slavili. I jedni i drugi su sa njim ostali i bez sopstvenog sveta, ne znajući da ih je taj svet i stvorio i održavao u životu. Kada su to saznali, bilo je kasno. Dok čekamo da mu se u Beogradu, gradu u kome je godinama stolovao i koji je dva puta oslobađao u Velikom ratu, podigne spomenik, neka ova knjiga bude stalni podsetnik i jedan mali pomenik jedne velike istorijske ličnosti“, rekao je Prestolonaslednik Aleksandar.
Autor knjige g-din Babac uspeo je da čitaocima predoči činjenice i velike istorijske trenutke iz vremena Kralja Aleksandra Prvog, a kroz interesantnu izložbu prisutnima je njegov lik prikazan kroz dela brojnih umetnika među kojima su Paja Jovanović, Uroš Predić, Vlaho Bukovac, Georges Scott, Vasa Eškićević, Vsevolоd Guljevič.
„Postoji li ličnost koju je srpski narod za života više voleo i nakon njegovog tragičnog kraja za njim više žalio od Kralja Aleksandra I Karađorđevića? Od tog tragičnog marsejskog oktobra 1934. praktično do danas, srpski narod se nije oporavio, niti je čuo dobru vest. Zašto je to tako i ko je bio Kralj Aleksandar? On je direktan izdanak dve od tri slavne novovekovne srpske narodne dinastije: Karađorđevića, koji su vladali Srbijom, i Petrovića, koji su vladali Crnom Gorom. On je praunuk vođe Prvog srpskog ustanka, vožda Karađorđa Petrovića. Zajedno sa svojim narodom, on je oslobodio Kosovo i Metohiju i celu Staru Srbiju, uključujući i nemanjićku Vardarsku Makedoniju, vrativši ih posle viševekovne turske vladavine. Kralj Aleksandar je oslobodivši srpske zemlje ujedinio sve Srbe u jednu državu, čija je teritorija bila veća od Dušanovog Carstva. Ličnom inicijativom i podrškom najzaslužniji je za ujedinjenje Srpske pravoslavne crkve po prvi put posle sloma Pećke patrijaršije 1766. Pitanje je da li bilo gde u svetskoj istoriji postoji ličnost takvog značaja, koja je toliko dugo i uporno ignorisana i brisana iz pamćenja svog naroda, ili su o njemu, bez ispitivanja stvarnih činjenica, izricani najnepovoljniji sudovi, davane najteže kvalifikacije. Ova knjiga neće moći da ispravi sve nepravde nanete Aleksandru I Karađorđeviću, i u krajnjoj liniji to i nema za cilj, ali će pokušati da kroz reči i obilje slika prikaže viteškog kralja kao čoveka i velikog borca koji je ceo svoj život proveo uz narod i za narod“, rekao je g-din Dušan Babac.
Svečanom događaju u Belom dvoru prisustvovali su g-đa Beti Rumeliotis, sestra Princeze Katarine, predstavnici diplomatskog kora, savetodavnih tela Krune, medija, kao i brojne druge ugledne ličnosti iz sveta kulture i politike Srbije.
Knjiga „Aleksandar I, viteški kralj“ pruža najširi uvid u lik i delo Kralja Aleksandra I uz obilje podataka, činjenica i ilustracija i dostupna je za kupovinu u knjižarama, dok će izložba „Kralj Aleksandar u delima likovnih umetnika“ biti otvorena za obilazak radnim danima od 29. maja do 12. juna, u terminima posete od 11 i od 14 časova, uz prethodnu najavu kancelariji Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra na telefon 011/306-4000.
