Skoro će jesen, al’ ne brini,
Putevi će biti žuti, poput krempita i tulumbi,
Grane će pustiti lišće na slobodu,
Košava će duvati iznad Beograda,
I iznad Semberije, iznad Dunava i Drine,
I kod Andrića, i kod našeg Mike.
Skoro će jesen, al’ ne brini,
Mirisaće pečene paprike,
Mirisaće ajvar sa stare peći,
I ja ću ti u kosu stavljati po jedan dan proljeća,
Donosiću ti u krevet, crni čaj i kestenov med,
Donosiću ti suve kolače sa cimetom,
I vunene pape ću ti nazuti na bosa stopala.
Skoro će jesen, al’ ne brini,
Naši će sokaci ostati suvi,
Guske i mačori praviće larmu,
Naši će psi trčati u parku,
A ja ću ti čitati pjesme o jednom ljetu,
Sređivati voćnjak i sklanjati jabuke u vajate.
Skoro će jesen, al’ ne brini,
Nećemo još sklanjati saksije sa prozora,
Nećemo još oblačiti debele kapute,
Samo ćemo nositi šalove, radi ukrasa,
Samo ćemo obuti cipele umjesto sandala,
I umjesto tankih košulja, nosićemo pletene džempere.
Skoro će jesen, al’ ne brini,
Napolju neće biti pokislo i sivo,
Nebo neće biti modro i teško,
Obećajem, neće biti sablasna jutra,
Vatra će gorjeti, suvo granje će pucketati,
I ispod ćebeta biće nam ljepše spavati.
Skoro će jesen, al’ ne brini,
Obojićemo zidove u tri boje,
Nosićemo šarene kape,
Pravićemo pitu od šljiva, i od jabuka,
Pravićemo slatko od kajsije,
I napuniti špajz raznim đakonijama,
Pićemo domaće vino, puštati stare ploče
Na gramofonu tvog oca, i slušati Šobića.
Skoro će jesen, a ja još nisam
Naučio da pišem kratke pjesme.
Skoro će jesen, al’ ne brini,
Pisaću ti tople pjesme,
Makar bile duge do sljedećeg ljeta.
