Dođe mi da se pretvorim u kamen
Ponekad da me ništa ne dotiče
Ponekad da nekome razbijem glavu
Jer pameti nemaju da smisao razumiju
A pravda ipak mora biti zadovoljena
Dođavola više i sa tom pravdom!
Dođe mi da se pretvorim u kamen
Kad vidim ko sve govori i šta sve piše
Dođe mi da ništa ne kažem, da ništa ne čujem
Dođe mi da se pretvorim u kamen
Ponekad isklesan i ugrađen u temelje
Jer lakše je nositi kule i gradove na leđima
Nego trpjeti tuđu glupost i praznoumlje
Ponekad da budem dio pločnika, ili prag
Da me gaze decenijama, vijekovima,
Nogama svojim umjesto vremena
Koraci će mi bar nešto ispričati novo
Vrijeme je dosadno i ponavlja se sve isto
Dođe mi da se zacarim u kamenu
Kamen je tako čist, tako je mudar
Kamen je dobar i lijep, kamen je kamen, ej!
Dođe mi da ne rastem kao što sam rastao
Da me ne rastežu i ne nište badava
Oko kamena se niko ne otima
Kamen je svima samo kamen
A to je baš ono što želim
Da svima budem samo ono što jesam
A ne ono što bi htjeli, ili ono što misle da sam
……………………
A svakako, to mi vjerujte na riječ
Više vrijedi onaj kamen bačen u rijeku iz ruke dječaka
Negoli stijena isklesana u spomenik
…………….
Dođe mi da se pretvorim u kamen
Ne da bih bio jači, već da me ostave na miru
Dođavola više i sa tim prokletim mirom!
Prođe nam život u traganju i gladi za mirom!
Dođe mi da se pretvorim u kamen
Da me pokriju magle i tišine
Da nebo pjeva nada mnom
Da zemlja ćuti poda mnom
Da se daljine obmotaju oko mene
Rosa i inje, lišaj i mahovina
Sve to da me pokrije
da se topi i da raste na meni
Dođe mi da ovo nikad nisam napisao
Jer kamen danas vrijedi više od riječi
A, kamen je kamen, ej!
………………….
