Im’o sam jednom dobrog psa
Duša od čoveka, u crkvu da ga vodiš
Tol’ko je bio dobar moj pas
Taj nije umeo da laje, a ni da reži
Nisam ga vez’o lancem
I nije mi piš’o ni srao po kući
Samo je voleo da glođe moje stare cipele
Kojima sam pojeo pola naše zemlje
I uvek je bežao na balkon
Kad na te-veu počne dnevnik
Nije voleo ludog preCednika
Nije voleo one koji o svemu lažu
Al’ sam zato ja ostajao i psovao mu majku
Taj moj dobri pas beše neka čudna sorta
Uvek me gledao kao da smo braća
Dođi, lezi pored mene, bato, vidi šta imam
Govorio je svojim psećim jezikom
Koji sam ja naučio negde na ulici
U vreme kad smo crtali mete i okretali ih u nebo
Umesto da puštamo zmajeve od najlona
Im’o sam jednom dobar prozor
Šta sve nisam mog’o da vidim sa tog mesta
Tuđe kuće, velike i male, krive odžake
Oronule fasade, uske sokake
Mačke u teranju
Saksije uvelog cveća
Tuđe gaće, košulje i peškire
Tuđe prozore i sobe iz kojih smrde pržena jaja
Tuđi život i istresanje žuči i živaca
Svađe i pizdarije, kresanje, i još sto stvari
Mog’o sam da vidim moj lepi sivi grad
I ptice, i oblake, i sto čuda sa njima
Bio je to divan prozor, majke mi
Često sam puštao svet da me gleda
Kako praznim flaše i žderem cigarete
Kako ne perem sudove po tri dana
I zaboravljam da ispraznim pikslu
Pa otresam pepeo sebi u dlan
I kako puštam mog Šopena i jecam
I kako me zaboli dupe za likove sa naslovnih strana
I gde je ko bio, i šta je radio i šta je rekao
Gde prokleti svet ide i šta će sutra biti
Im’o sam slike na zidovima
Ispisane pesme od ugla do ugla
Ukrštene i vezane jednu za drugu
Bile su Isceđena esencija mojih osećanja
Im’o sam pod bez tepiha
Zadnji tepih su odneli Cigani
Im’o sam sto i dve stolice
Jedna je uvek bila prazna
I čekala da dođem iz daleke zemlje
A ja nikad nisam umeo da se vratim
Im’o sam knjige koje sam znao napamet
I koje sam čitao naopačke
I buđav sir sam jeo i bajat krompir pire
Zalivao mučenicom rakijom
Svašta sam tamo im’o
I mnogo prijatelja
Ali su svi pobegli
Ili su umrli
Ili su odlučili da me više ne poznaju
Im’o sam i ikonu svetog Nikole
I nekol’ko lepih satova
Ali sam ih sve pobacao kroz onaj divni prozor
Nisam više hteo da me lažu
Svašta sam bre tamo im’o
I mnogo mi je lepo bilo
Al’ od svega jedino mi je nedostajao moj dobri pas
Taj što nikad nije umeo da laje
Al’ je lepo znao da me gleda
Očima punim duše, toliko dobre duše
da si mogao u crkvu da ga vodiš
Kakav je to bio pas, bre
Al’ jednog dana kad je počeo dnevnik
Pas umesto da izađe na balkon, k’o i pre
On iskoči kroz onaj moj divni prozor
I ja, umesto da tad pustim Šopena
I da se napijem k’o guzica, k’o i pre
Pođem za mojim dobrim psom
I skočim sa prozora
Od tada je prošlo mnogo vremena
A naš preCednik još uvek sere i laže , majku mu jebem
Od tada je prošla čitava večnost
A Cigani i dalje iznose tepihe
Mačke skaču po krovovima
I moj lepi sivi grad polako tone
Nestaje u magli
I samo ja znam zašto sam napisao ovu pesmu
