Stojim pred ikonom velikana srpske istorije, kulture i književnosti. Zagledana sam duboko u njegov lik, osećam se ponosno što je
jedan takav čovek deo bogate srpske istorije i kulture mog naroda.
Tako bih želela da mu kažem da svakog 27. januara njegovo ime i delo se pominje sa najvećim mogućim poštovanjem. U glavi mi se stvara slika kako je to malo, bosonogo dete, puno duha i vere zakucalo na vrata Svetih otaca. Koliko god bio svestan da će njegov životni put biti trnovit, zakoračio je napred bez ijednog tračka sumnje u svoju odluku.
Gledam tog misionara koji svkaku svoju ideju, prepun vere, pretvara u delo. Jedno od najsvetijih mesta ga je primilo u zagrljaj i zahvaljujući njemu postalo je neka vrsta duhovne škole i utočiste za sve one koji su tražili stepenik više u svom znanju i upoznavanju sebe i Boga.
Gledajući ikonu stičem utisak da je on svuda oko mene i kada budem izašla, put kojim krećem će biti ispravan jer mi ga je on pokazao. Bez ijedne izgovorene reči mu pričam da sam i ja jedna od hiljadu dece koja s radošću uči i peva pesme o njemu, veličajući njegovo delo i ime koje je velikim trudom godinama sticao. Toliko misli i osećanja se ispreplitalo da se čini da mi se smeši i to me čini neopisivo srećnom i ponosnom.
Lagano krećem od ikone, a oreol oko njegove glave neobično jako sija kao da nam i sa neba obasjava put pravednosti i čovekoljublja.
Nagrađen rad na Svetosavskom konkursu OŠ „Radoje Domanović“ iz Kragujevca, školske 2012/2013. godine
Autor: Milentijević Anđela V1
OŠ „Radoje Domanović“ Kragujevac
