Mnogi stručnjaci za obrazovanje, uključujući dr Sandru Kroser, ističu koristi igranja u pesku za rani razvoj dece, pre svega zato što je takva igra „otvorena i dozvoljava detetu da sâmo izabere njen tok i pravac. Takva sloboda otvara put da dete stekne nova znanja“. Žan Pijaže primetio je da deca, oslanjajući se na vlastite i samostalne napore, aktivno konstruišu svoju spoznaju sveta kroz igru. Osim toga, deca koja se igraju u pesku su druželjubivija, kreativnija i poseduju veće samopouzdanje.
Predstavljamo vam samo neke od razloga zbog kojih je igra u pesku korisna za decu:
- Igra u pesku je slobodna i nestrukturirana – Pesak se kao materijal za igru prilagođava deci svih uzrasta, veština i kognitivnih sposobnosti. Veoma mala deca najčešće sede u pesku i ručicama ispituju njegov kvalitet, dok stariji mališani mogu da ga iskoriste za sofisticiranije procese kroz istraživanje i kreativnu igru. Takođe, ne postoje posebna pravila za igru u pesku, već deca mogu sa peskom da manipulišu i eksperimentišu onako kako žele, što ih motiviše da nastave da se igraju i uživaju u slobodi tokom igre. Pesak poseduje osobine koje ga čine „otvorenim“. Kada je suv, on je mekan i lako klizi kroz prste, omogućavajući deci da ispitaju njegovu teksturu i promenljivost. Sa druge strane, kada u pesak dodaju malo vode, mališani odmah primećuju kako postaje kompaktan i može da se preoblikuje prema njihovoj zamisli. Odsustvo fizičkih ograničenja peska podstiče decu da se igraju i eksperimentišu sa ovim materijalom.
- Igra u pesku stimuliše dečju maštu – Kada uvide lakoću oblikovanja peska, deca mogu da puste mašti na volju i pokažu svoju kreativnost u punom sjaju praveći kule, tunele, čak i čitave mini-gradove od peska. Obezbedite mališanima raznovrsne alatke i kalupe koje će koristiti u kombinaciji sa peskom za svoja „remek-dela“ i pomozite im da takve kreacije dekorišu sa kamenčićima, lišćem ili školjkama. Osim toga, deca otkrivaju da je igra u pesku relaksirajuća i bezopasna, što im omogućava da svoju maštu izraze u većoj meri i bez bojazni od negativnih posledica.
- Igra u pesku promoviše fizički razvoj – Mišići ruku i gornjeg dela tela dodatno se razvijaju tokom igre u pesku. Kopanjem, sipanjem i iskopavanjem peska deca koriste te grupe mišića za razliku od mnogih drugih igračaka koje ne podstiču njihov rad. Velike količine peska mogu da budu poprilično teške i komplikovane za premeštanje, što stvara dodatnu vežbu i priliku za jačanje mišićnog tonusa kod male dece. Mišići nogu i donjeg dela tela aktiviraju se čučanjem u pesku, podizanjem i prenošenjem kofica ili posuda sa peskom na drugo mesto. Koordinacija oko–ruka i fina motorika takođe se unapređuju kroz različite pokrete dok se deca igraju sa lopaticama i grabuljama. Većina mališana ne primećuje fizičku aktivnost tokom igre u pesku jer je suviše fokusirana na igru i ispunjenje zadatka.
- Igra u pesku unapređuje socijalne veštine – Dok se deca igraju zajedno u pesku, ona uče kako da dele igračke, pregovaraju o prostoru za igru, dogovaraju se o tome šta će da prave od peska i sarađuju. Grupa takođe može da učestvuje u igrama pretvaranja kao što su kuvanje ručka, kopanje tunela, potraga za blagom ili pravljenje kula za tvrđavu. Igrajući se na istom prostoru, deca postaju empatična i uče da poštuju perspektivu i razmišljanje drugih mališana.
- Igra u pesku podstiče kognitivni razvoj – Deca uče o fizičkim osobinama peska dok se igraju njime i porede ga kad je suv i kad je vlažan. Ona takođe uče o očuvanju materije dok presipaju pesak iz jedne posude u drugu i određuju količinu peska koja staje u svaku od njih. Dok se igraju u pesku, mališani uče da rešavaju probleme i izazove – npr. kako da spreče da im se kule poruše. Oni otkrivaju uzrok i posledice dok posmatraju šta se dešava kada u pesak sipaju vodu. Konačno, deca šire svoj vokabular u razgovoru sa drugim učesnicima u igri.
- Igra u pesku uči decu matematičkim pojmovima – Igranje sa kanticama različitih veličina i oblika pomaže deci da nauče koncepte kao što su „više od“, „manje od“ i „jednako“. Vremenom mališani mogu da predvide koja kofica sadrži manje ili više peska i uče druge matematičke pojmove kao što su „prazno–puno“ i „teško–lako“. Takođe, deca mogu da nauče koliko lopatica peska je potrebno kako bi se napunila kofa.
Igra u pesku pozitivno se odražava na razvoj dečjeg uma i tela. Bez obzira na uzrast mališana, pesak nudi priliku za istraživanje i eksperimentisanje u bezbednom i interesantnom okruženju. Još važnije – deca ne doživljavaju takvu vrstu igre kao fizičku aktivnost ili učenje, već kao priliku da se beskrajno zabave i uživaju. Osim toga, mališani ne prave razliku između peska na moru, peska u parkiću i peska ispred zgrade koja niče u kraju. Igra je svuda gde mogu da sednu i da se zaigraju, a mnogo je razloga zbog kojih je igra u pesku dobra za decu. Igranje u pesku podstiče kognitivni i socijalni razvoj najmlađih – od razvoja njihove mašte do usvajanja matematičkih i naučnih pojmovima.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org