Pravi program za pravi uzrast

“Pravi program za pravi uzrast” je kampanja čiji je cilj podizanje svesti o značaju zaštite dece od TV programa koji im nije namenjen. Sistem označavanja TV programa koji može štetiti deci počiva na podeli odgovornosti između regulatora, medija i roditelja. Važno je znati da su starosne oznake namenjene nama, gledaocima, roditeljima i staraocima. Od marta 2015. godine postoje nova pravila u sistemu označavanja i želimo da pomognemo da ih u potpunosti upoznate i primenjujete.

Medij je dužan da na propisan način označi program koji može štetiti razvoju dece. Program koji može štetno uticati na razvoj deteta potrebno je da nosi starosnu oznaku kako bi roditelji i staraoci mogli reagovati i sprečiti da dete bude izloženo za svoj uzrast neprikladnom medijskom sadržaju. Mediji su dužni da pre početka označenog programa emituju i zvučno obaveštenje da se radi o medijskom sadržaju koji nije prikladan za određeni uzrast deteta.

Ko je dužan da označi programski sadržaj koji se emituje?

Medij je dužan da označi program koji može štetiti razvoju dece. U slučaju emitovanja programa na televiziji, televizija je dužna da starosnim oznakama obavesti gledaoce da konkretan program nije namenjen određenom uzrastu.

Zašto je potrebno da mediji označavaju program?

Nije svaki programski sadržaj pogodan za decu. Program koji može štetno uticati na razvoj deteta potrebno je da nosi starosnu oznaku kako bi roditelji i staraoci dece mogli reagovati i sprečiti da dete bude izloženo za svoj uzrast neprikladnom medijskom sadržaju.

Ako program strane proizvodnje već nosi oznaku, može li medij samo preuzeti tu oznaku?

Oznake se ne mogu samo preuzimati jer pravila za označavanje nisu ista u različitim krajevima sveta. Označavanje programskog sadržaja u vezi je i sa vrednostima svakog društva. U Srbiji postoji Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga u kom se nalaze smernice za kategorizaciju programa. Mediji u Srbiji treba da se vode tom regulativom prilikom određivanja starosne oznake pojedinog programa.

Kojom regulativom je obuhvaćena zaštita dece od štetnih medijskih sadržaja?

Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga regulišu ovu oblast. Pravilnik, kao podzakonski akt, donosi Regulatorno telo za elektronske medije.

Koje oznake su propisane?

Mediji su dužni da označe programski sadržaj koji nije prikladan za osobe mlađe od 12, 16 ili 18 godina.

Oznaka 18+ označava pornografski sadržaj. Program sa ovom oznakom zabranjen je za emitovanje, osim na posebnim kanalima kojima se pristupa preko zaštitne šifre.

Kako izgledaju oznake?

12 godina 16 godina 18 godina

Postoji li grafičko rešenje koje medij može da preuzme i koristi za označavanje programa koji emituje?

Oznake preuzmite OVDE

Gde treba da se nalaze starosne oznake?

Na vidnom mestu, u gornjem delu ekrana i treba da zauzimaju 32. njegov deo.

Koliko vremenski treba da budu vidljive oznake?

Oznake treba da su prisutne sve vreme trajanja programa.

Osim vizuelne oznake ima li još nekog upozorenja za gledaoce kada sledi program koji može štetiti razvoju dece?

Mediji su dužni da pre početka označenog programa emituju i glasovno obaveštenje da se radi o medijskom sadržaju koji nije prikladan za određeni uzrast deteta.

zvučno obaveštenje „Program koji sledi nije prikladan za osobe mlađe od 12 godina“

zvučno obaveštenje „Program koji sledi nije prikladan za osobe mlađe od 16 godina“

zvučno obaveštenje „Program koji sledi nije prikladan za osobe mlađe od 18 godina“

Kada mogu da emitujem program koji označim sa 12?

Program koji je označen sa 12 može se emitovati van dečijeg programa. Može se emitovati samo u vreme kada se očekuje, imajući u vidu uobičajene aktivnosti (škola, raspust, radni ili neradni dan, radno vreme roditelja) da dete prati program uz roditelje ili staraoce.

Kada medij može da emituje program koji je označio sa 16?

Program koji je označen sa 16 može se emitovati samo od 22.00 do 06.00 sati.

Kada medij može da emituje program koji je označio sa 18?

Program koji je označen sa 18 može se emitovati samo od 23.00 do 06.00 sati.

Kada može da se emituje repriza ili najava programa koji nosi starosnu oznaku?

Najava ili repriza označenog programskog sadržaja emituje se isključivo u vreme koje je dopušteno za emitovanje samog programa i oznaku koju nosi. Na primer: repriza programa koji je označen sa 16 isključivo može biti emitovana od 22.00 do 06.00 sati. Najava programa koji nosi osnaku 16 isključivo može da se emituje u periodu od 22.00 do 06.00 sati.

Da li treba da označavam i programske sadržaje u Informativnom programu?

Mediji nisu dužni da starosnim oznakama obeležavaju informativni sadržaj, vesti i aktuelnosti. Ako u tom programu postoji sadržaj koji može štetiti razvoju deteta, publika se neposredno pre emitovanja o tome upozorava na pisani ili usmeni način.

Da li program koji po postojećoj kategorizaciji ne treba da nosi starosnu oznaku može da se emituje u bilo koje vreme?

Program koji nema oznaku bez zadrške mogu gledati svi i može biti emitovan u svako vreme.

Kojim kriterijumima treba da se medij rukovodi u označavanju programskog sadržaja?

Medij ocenjuje da li je potrebno označiti određeni program uzimajući u obzir njegov sadržaj i kontekst u kom se prikazuju potencijalno škodljivi sadržaji za decu.

Sadrži li program

1) nasilje i njegove posledice;
2) seksualno nasilje;
3) nago ljudsko telo
4) seksualnost;
5) zastrašujuće scene;
6) pušenje i zloupotrebu opojnih droga, alkohola i drugih štetnih supstanci;
7) opasno ponašanje;
8) diskriminatorsko postupanje;
9) nepristojno ponašanje.

Kada se vodi računa o kontekstu treba imati u vidu:

1) cilj ili prirodu programskog sadržaja u kome se prikazuje potencijalno škodljiv sadržaj (npr. ako se potencijalno škodljiv sadržaj prikazuje u obrazovnom, istorijskom ili komičnom kontekstu, to, po pravilu, dovodi do blaže kategorizacije programskog sadržaja);
2) prirodu sadržaja medijske usluge u kojoj se objavljuje određeni programski sadržaj (npr. medijska usluga specijalizovana za dečije programske sadržaje);
3) da li je reč o fikcijskom ili nefikcijskom programskom sadržaju (npr. nefikcijski programski sadržaj u kome se prikazuje nasilje, po pravilu, strožije se kategorizuje);
4) stepen realističnosti prikazivanja potencijalno škodljivih sadržaja (npr. ako je radnja smeštena u svet fantazije i nasilje se događa između natprirodnih bića, to, po pravilu, dovodi do blaže kategorizacije programskog sadržaja; naprotiv, ako je radnja smeštena u okruženje koje je blisko maloletniku, kao što su porodica i škola, prisustvo nasilja, po pravilu, dovodi do strože kategorizacije);
5) broj, dužinu, učestalost, intenzitet (u kojoj meri postoji auditivna, vizuelna ili verbalna naglašenost) i detaljnost prikazivanja potencijalno škodljivih sadržaja (npr. detaljno i intenzivno prikazivanje telesnih povreda, krvi ili drugih scena koje mogu kod gledaoca izazvati osećanje nelagodnosti, straha, uznemirenosti ili gađenja, dovodi, po pravilu, do strože kategorizacije programskog sadržaja);
6) očekivano dejstvo koje će programski sadržaj imati na gledaoce ili slušaoce, a naročito u kakvom okruženju, odnosno atmosferi se potencijalno štetni sadržaji prikazuju (npr. ako se teške posledice nasilja ili seksualnost prikazuju u mračnom društvenom okruženju, odnosno atmosferi, programski sadržaj se, po pravilu, strožije kategorizuje);
7) kakav stav je u programskom sadržaju zauzet prema nasilju, zloupotrebi štetnih supstanci, opasnom ponašanju ili diskriminatorskom postupanju (npr. ako je prema nasilnom ponašanju zauzet kritički stav, to dovodi, po pravilu, do blaže kategorizacije programa);
8) vreme proizvodnje programskog sadržaja (npr. ponašanje koje se danas može smatrati neprihvatljivim, blaže će se ceniti ako je prikazano u programskom sadržaju koji je proizveden u vreme kada je ono bilo prihvatljivo).

Obeležja programskog sadržaja nepodesnog za mlađe od 12 godina.

1) povremeno prikazivanje umerenog nasilja i njegovih posledica, dok se teško nasilje i njegove posledice mogu prikazivati kratko i bez detalja. Izuzetno, kratko i retko prikazivanje scena koje sadrže detaljno prikazivanje teškog nasilja i njegovih posledica može biti prisutno u programskom sadržaju ako je to opravdano njegovim obrazovnim ciljem;
2) seksualno nasilje ne sme biti prikazano, ali samim tokom radnje može biti nagovešteno da se ono odigralo;
3) nago ljudsko telo može biti prikazano, ali ne u kontekstu seksualnosti;
4) seksualnost može biti prikazana povremeno i diskretno;
5) zastrašujuće scene moraju se umereno prikazivati, s tim da one ne smeju biti učestale i posebno naglašene;
6) prikazivanje pušenja i zloupotrebe opojnih droga, alkohola i drugih štetnih supstanci ne sme biti učestalo, niti značaj i dejstva njihove zloupotrebe smeju biti prikazani kao zabavni ili manje bitni nego što jesu u stvarnom životu;
7) opasno ponašanje ne sme biti detaljno prikazano, niti prema takvom ponašanju u programskom sadržaju kao celini sme biti izražen pozitivan stav;
8) diskriminatorsko postupanje ne sme biti prikazano uz pozitivan stav prema takvom postupanju, niti ga je dozvoljeno prikazivati ako je ono preduzeto uz vršenje nasilja;
9) umereno nepristojno ponašanje je dozvoljeno, ali ne sme biti učestalo, niti može predstavljati način komunikacije (npr. psovka koja prati izražavanje kao poštapalica), dok veoma nepristojno ponašanje može biti prisutno samo kratko, ali nikako ako se ono koristi u vidu akta agresije, odnosno da bi se neko uvredio.

Obeležja programskog sadržaja nepodesnog za mlađe od 16 godina.

1) teško nasilje i njegove posledice mogu biti detaljno prikazani, ali programski sadržaj ne sme biti naročito usmeren na scene u kojima se oni detaljno prikazuju;
2) seksualno nasilje može biti samo diskretno prikazano, bez naročite usmerenosti na detalje takvog ponašanja i patnju žrtve;
3) ne postoje ograničenja u pogledu prikazivanja nagog ljudskog tela, ako se ono ne prikazuje u kontekstu seksualnosti, dok prikazivanje u tom kontekstu ne sme biti detaljno;
4) seksualnost može biti učestalo prikazana, ali bez prikazivanja detalja, osim ako se ono prikazuje u cilju obrazovanja o seksualnosti i ljudskom zdravlju;
5) zastrašujuće scene mogu biti učestalo i intenzivno prikazane, ali samo ako takve scene nisu posledica sadističkog ili seksualnog ponašanja;
6) pušenje i zloupotreba opojne droge, alkohola ili drugog štetnog sredstva mogu biti učestalo prikazani, ali u programskom sadržaju kao celini ne sme biti izražen pozitivan stav prema takvom ponašanju;
7) opasno ponašanje sme biti detaljno prikazano, ali programski sadržaj ne sme biti naročito usmeren na scene u kojima se takvo ponašanje detaljno prikazuje, niti prema takvom ponašanju u programskom sadržaju kao celini sme biti izražen pozitivan stav;
8) diskriminatorsko postupanje može biti prikazano i kada je preduzeto uz vršenje nasilja, ali u programskom sadržaju kao celini prema takvom postupanju mora biti zauzet negativan stav;
9) veoma nepristojno ponašanje može biti učestalo, dok najteži oblici nepristojnog ponašanja mogu biti samo kratko prikazani, ali nikada ako se ono koristi kao akt agresije, odnosno da bi se neko uvredio.

Obeležja programskog sadržaja nepodesnog za mlađe od 18 godina.

1) naročita usmerenost na detaljno prikazivanje teškog nasilja i njegovih zastrašujućih posledica;
2) prikazivanje seksualnog nasilja, uz naročitu usmerenost na detalje takvog ponašanja i patnju žrtve;
3) detaljano prikazivanje seksualnosti, pod uslovom da primarna namena programskog sadržaja nije pobuđivanje seksualnog uzbuđenja;
4) prikazivanje erotskih sadržaja;
5) veoma detaljano i veoma intenzivno prisustvo zastrašujućih scena;
6) detaljno prikazivanje zloupotrebe opojnih droga, alkohola ili drugih štetnih supstanci, iako u programskom sadržaju kao celini nije izražen negativan stav prema takvom ponašanju;
7) detaljno prikazivanje opasnog ponašanja, iako u programskom sadržaju kao celini nije izražen negativan stav prema takvom ponašanju;
8) detaljno prikazivanje diskriminatorskog ponašanja, iako u programskom sadržaju kao celini nije izražen negativan stav prema takvom ponašanju.
9) prikazivanje najgrubljeg nepristojnog ponašanja, čak i kada se koristi u vidu akta agresije, odnosno da bi se neko uvredio.

Da li i sadržaji domaće produkcije podležu označavanju?

Da. Svaki program koji medij emituje treba da bude kategorisan u skladu sa Pravilnikom.

Kojom starosnom oznakom je potrebno označiti rijaliti programe?

Rijaliti program označava se u skladu sa kriterijumima iz Pravilnika.

U Pravilniku stoji da se rijaliti program smatra nepodesnim za osobe mlađe od 16 godina, ako se u njemu prikazuje nepristojno ponašanje (bez agresije i uvreda) ili konzumiranje alkoholnih pića.

Rijaliti program se smatra nepodesnim za osobe mlađe od 18 godina, ako se u njemu prikazuje nasilje, nepristojno izražavanje preduzeto kao akt agresije, odnosno u cilju vređanja. Ukoliko se prikazuje pušenje, neumereno konzumiranje alkoholnih pića ili nago ljudsko telo.

U rijaliti programskom sadržaju ne mogu se prikazivati teško nasilje, seksualnost, zloupotreba opojnih droga, kao i ponašanje koje predstavlja govor mržnje ili kojim se vređa ljudsko dostojanstvo ili drugo ljudsko pravo.

Ako u toku rijaliti programa koji se emituje uživo dođe do prikazivanja nasilja ili nepristojnog ponašanja zarad vređanja, emiter je dužan da odmah prekine njegovo emitovanje, ako ne može na drugi način da izbegne prikazivanje takvog ponašanja (npr. isključenje tona, promena kadra i sl.).

Da li oznake treba navoditi i u teletekstu?

Da. Označeni programski sadržaj medij je dužan da naznači i u najavi na teletekstu. Pored najave treba da stoji starosna oznaka.

Da li deca mogu da učestvuju u svim programima?

Dete koje nije napunilo 14 godina ne može učestvovati u programu koji se uživo emituje nakon 22 sata. Ne može da učestvuje ni u programu koji sadrži rekonstrukciju zločina, nasilja ili dramatičnog tragičnog događaja.

Kako proveriti da li program treba označavati i koja je odgovarajuća oznaka?

Ukoliko imate dilemu o označavanju konkretnog programa možete se obratiti Regulatornom telu za elektronske medije koje je dužno da u roku od 15 dana da mišljenje. Medij treba da podnese Zahtev za davanje mišljenja o usklađenosti programskog sadržaja sa pravilima o zaštiti maloletnika. U Zahtevu treba navesti: razlog zbog kog se podnosi zahtev, naziv programskog sadržaja, žanr, jezik programskog sadržaja, proizvođača, godinu proizvodnje i državu porekla i dostaviti snimak navedenog programskog sadržaja.