Dosadi ti hladnoća tela
koja odiše prazninom
pokupljene ljubavi u prolazu,
želiš taj osećaj iz srca,
iskren, sto ti budi žudnju,
od koje goriš i ludiš,
a imaju je retki,
koji umeju voleti
otmeno, iz duše,
neumorno, jako,
da ti draži zagreju
zenice uvele od plača
golih, poraznih,
ostavljenih duša
nakon tebe.
Traziš hod po oblacima
ljubavi skrojenom
po tvojoj meri,
da ti od želje zadaje bol,
i tvoju glad utoli,
ta nesvakidašnja ljubav
dosla s drugoga sveta ,
samo za tebe,
lepotom ti obavija
i umiva srce,
nastani se u tvojoj duši zauvek,
od nje se plašiš,
i strepiš, a želiš je sve više,
beskonacno joj sebe daješ,
ne kao druge jednom,
pa se ne setiš,
ova kad dodje traje,
obavije se oko tebe,
zanese te, ispuni,
zaboravljaš da si sa ove planete.
