Bogerke i jutjuberi koji dele savete devojčicama kako da se našminkaju, koju kozmetiku i odeću da kupe, kako da srede orman i proslave rođendan, postali su opsesija tinejdžerki u svetu, ali i kod nas. Na savetodavce sa interneta nisu imuni ni momci. Pojedini gejmeri iz Srbije imaju i više od 80.000 pratilaca na društvenim mrežama, koji su željni znanja iz sveta video-igara.
Za samo 48 sati pojedine jutjuberke sakupe i više od 60.000 pregleda, a neki snimci na internetu devojčice iz Srbije pregledale su i dva miliona puta. Teme su različite: od načina kako da provedu raspust, do toga kakvu matursku haljinu bi trebalo da kupe. Neke od njih izdaju i knjige, pa su na minulom Sajmu školarke čekale u redu za posvetu svoje omiljene blogerke.
“‘Navala’ blogerki i jutjubera na osnovce postala je prava pošast”, priča psiholog Merica Buj Bjelogrlić. “Sve devojčice ih prate i iščekuju njihove nove postove. U školi u kojoj radim imam devojčicu koja je treći razred i ima svoj blog! Gledaju šta im te devojčice savetuju, traže od roditelja da im kupe ono što i one imaju. A roditelji popuštaju, ne žele da ih deca vide kao neprijatelje. Kupuju ono što im traže i što je katkad van njihovih mogućnosti, zadužuju se. To ide toliko daleko da i opremu za fizičko moraju da nose u ‘firmiranoj’ kesi”.
Sagovornica “Novosti” kaže i da majke i očevi ne znaju gde da podvuku crtu, jer ne žele da im se deca osećaju uskraćeno. To, upozoravaju, utiče na razvoj ličnosti i gubljenje individualnosti i jedinstvenosti.
“Deca nam postaju nezainteresovana i nezadovoljna, osećaju se odbačeno ako nisu dovoljno u trendu. A za njih je izopštenost iz grupe najveći oblik nasilja”, tvrdi Merica Buj Bjelogrlić.
“Prati me mnogo tinejdžera, neki me vole, a neki ne. Ono što me usrećuje jeste kada vidim da sam svojim radom pozitivno uticala na nekoga i prenela mu dobru energiju”, kaže ova blogerka.
Marija tvrdi i da joj je najveći uspeh to što uprkos popularnosti čvrsto stoji na zemlji. Priznaje i da joj je slava donela veliku odgovornost i da joj često ne dozvoljava da se opusti.
“Obično sam dete, baš kao i oni koji me gledaju. Sve ono što pokazujem u svojim snimcima nije nedostižno za njih. Trudim se da sadržaji budu šaroliki. Moj svet, i ono o čemu razmišljam, sličan je njihovom. Verujem da me vole i prate zbog toga, a ne zbog materijalnih stvari”.
Đorđe Trajković, dečji psiholog, kaže, za “Novosti”, da deca i adolescenti sada kroz mrežnu interakciju i komunikaciju zadovoljavaju neke od svojih osnovnih društvenih potreba, poput one za pripadanjem, priznanjem od drugog …
“Lakše suočavanje sa stidom, bezbolnije podnošenje raznih vrsta odbijanja i odbačenosti, projektovanje i ‘izbacivanje’ određenih neželjenih emotivnih stanja, to su sve mogući razlozi zbog kojih su deca satima pred kompjuterom”, ističe Trajković. “Ali, da bi bili sigurni šta je u osnovi, roditelji moraju da ‘uđu u cipele’ svoje dece, da pokušaju da ih razumeju”.
Izvor: Novosti
