Moj naheren život se kezi.
Razumem jezik ptica, riba,
šapat drveća i nedokučive tajne
zemlje i kamena.
Ne shvatam tebe.
Sudbina nije uvek
kao zabava na kraju večeri.
Zadržavam suze
na ivici pogleda.
Palim cigaretu.
Mozak radi kao raskrsnica
zakrčena saobračajem,
a svaki oblak dima
vidim kao malu,
zbunjenu misao
kako leti u vazduh.
Može li vreme
leteti unazad
od same snage želje?
