Izraz voće u botanici se koristi kao termin za sve biljke koje u plodu sadrže seme ili semenke, a povrće je zapravo široki krovni termin za mnoge vrste jestivih biljaka.
Povrće zapravo ne postoji, što ne znači da ga ne treba jestiMožda mislite da znate šta su šargarepa i cvekla. Ali šargarepa, cvekla i ostalo povrće koje raste u zemlji su zapravo pravi koreni biljaka. Zelena salata i spanać su listovi, dok su celer i špargle stabljike, a zeleniš poput brokolija, artičoke i karfiola je nesazrelo cveće, objašnjava Stiv Rajners, profesor hortikulture na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta Kornel.
Što se tiče plodova koji rastu iz cveća, kao što su paprika i paradajz, usevi o kojima se žestoko raspravlja, u botanici su klasifikovani kao voće, dodaje prof. Rajners. Krastavci, tikvice, patlidžan i avokado su takođe klasifikovani kao voće zbog svoje anatomije, prema Evropskom savetu za informacije o hrani.
Šta je povrće?
Termin povrće u botanici nema utvrđenu definiciju. Međutim, u hortikulturi, nauci o uzgoju baštenskih useva, povrće se definiše kao svaka zeljasta biljka – mesnata biljka koja završava svoj životni ciklus tokom vegetacije – u kojoj se neki deo „jede kuvan ili sirov, tokom glavnog dela obroka, a ne kao užina ili dezert“, objašnjava profesor.
Vrhovni sud SAD je presudio da je paradajz povrće
Pravna definicija povrća u odnosu na voće – barem u Sjedinjenim Državama – utvrđena je odlukom Vrhovnog suda SAD iz 19. veka koji je zaključio da je paradajz povrće.
Dok je povrće zapravo samo korenje, stabljika i lišće biljaka, stručnjaci ne preporučuju da se jede bilo koje korenje, stabljike i listovi.
Jedan od primera je rabarbara. Mesnata stabljika je jestivi deo biljke, ali listovi su otrovni, napominje Rajners. Ali slobodno jedite biljke koje obično nazivamo povrće.
„Znamo da je (povrće) zdravo. Znamo sadržaj vitamina, znamo sadržaj minerala. Znamo koliko je vlakana u svemu tome“, ističe profesor.
„Takođe znamo da je povrće koje uzgajamo ili kupujemo na pijaci ili u prodavnici bezbedno za jelo.“
Slobodno jedite biljke koje zovemo povrće
Poznavanjem različitih delova povrća i hranljivih materija koje nose, ljudi mogu da jedu kvalitetnu hranu, kaže Šeri Stasni, registrovana dijetetičarka i profesorka na odeljenju za zdravlje, ishranu i vežbe na Državnom univerzitetu Severne Dakote.
Iako ga botanika ne priznaje, ne znači da ga ne treba jesti
Glavica brokolija je odličan izvor hranljivih materija, ali i stabljika, koju najčešće odbacujemo, takođe je bogata vlaknima i hranljivim materijama, napominje profesorka. Utvrđeno je da je redovna konzumacija ove vrste povrća, kao što su brokoli i karfiol povezana sa smanjenjem rizika od raka.
„Kardiovaskularne bolesti su i dalje ubica broj jedan u Sjedinjenim Državama, a znamo da ako jedete dovoljno voća i povrća, smanjujete rizik od srčanih bolesti – a to ide zajedno sa gojaznošću, dijabetesom i svim ovim drugim hroničnim bolestima“, naglašava prof. Stasni.
Važno je jesti raznovrsno povrće jer svako ima različite korisne hranljive materije, dodaje profesorka. Tamno lisnato povrće kao što su spanać i kelj odličan je izvor određenih fitonutrijenata, prirodnih hranljivih materija iz biljaka koje su korisne za ljudsko zdravlje, koje pomažu u održavanju oštrog vida, dok će šargarepa ojačati noćni vid.
Pored toga, povrće i voće bogato kalijumom, poput krompira, bundeve i tikvica, može pomoći u snižavanju i održavanju krvnog pritiska.
Zato treba decu od najranijeg uzrasta upoznati sa voćem i povrćem, napominje profesorka Stasni.
„Jer, ako decu naviknete da jedu povrće u mlađem uzrastu, veća je verovatnoća da će ga jesti tokom života i samim tim smanjiti rizik od hriničnih bolesti.“
Izvor: rts.rs
