Sumnja.
Odaju me
sopstvene greške.
Nisam stigla obrisati
razmazani ruž
sa još vrelih usana.
Nisam uspela sakriti
sjaj koji još
tinja u očima.
Odaju me užareni obrazi,
na njima sve jasno piše.
Znaš ti sve to,
samo se praviš
da nije tako.
Valjda se bojiš
da ti prospem
istinu u lice.
Provlačiš prste
kroz moju
razbarušenu kosu,
koju je neko
pre tebe zamrsio.
Dok dišem dahom varalice,
snažno te grlim.
To je valjda znak
da te volim
najviše na svetu,
a ti postojiš
da u to poveruješ.
Prvi, i možda poslednji put
progledaj mi kroz prste.
Obećavam,
zauvek sam samo tvoja.
A ti . . . ti poveruj u laž.
