Tražili smo se u sakrivenim mislima,
zalutalim pogledima, osmesima u prolazu,
upijali otrovni dah naše tajne negde,
da niko ne vidi, niti čuje,
u tami tihih koraka,
dalekih, modrih zenica,
obeliska lika iluzije.
Da li postojiš ili si
samo izgubljena duša?
U svakom mom nemiru oživljavaš,
kao trag svemira u kutku za tebe…
Moj si trenutak vremena u kome
se stapaju iluzija, stvarnost i dileme…
Ti postojiš u senci
zenice moje duše.
