Noćas ću ispisati poslednji stih,
Ne želim da budem deo njih;
Tugu više da trpim neću,
Na drugi način naći ću sreću.
Gavran u glavi se truležom gosti,
Već vidim na hrpi, njihove kosti;
Bolesne misli njihove behu,
Sam đavo se divi mom’ smehu.
Tukli su me uvek do iznemoglosti,
Moj red je da uzvratim pakosti;
Sa mačem noćas potražiću spas,
Prerezan grkljan ne pušta glas.
Padaju prvi, drugi i treći,
U svitanje će krvi, potoci teći;
Pred mene s krstom istupi pop,
Za tebe “oče” spreman je konop.
Gnev je ipak smirio strasti,
Popov vrat sad omču masti;
Gde je tvoj Bog? Šta čeka On?
Sa lica isparava demonov đon.
Prava si prevara starče stari,
Za pakao neću da pakujem stvari;
U čistilište on me šalje,
Gde i druge, umne bogalje.
Spušta se zavesa, počinje plač,
Iz ruku ispuštam krvavi mač;
Noćas sam ispis’o poslednji stih,
Ipak sam bio poput njih.
