Sto kilometara prečicom. Razmišljam dok se smenjuju kućerci kao na filmskoj traci. Film postaje ubrzan. Sto na sat. Možda ipak ne treba toliko da žurim. Bolje je stići i zakasniti nego ne stići. Blago popustam papučicu gasa. Motor zahvalno odiše.
Zgodna si. Mlada si. Imas sestru, a sestra momka. Sada smo u kafiću, muzika je čak glasnija od mog motora u punom naponu. Ne smeta mi, navikao sam već. Stiže i četvrta tura pića. Našao sam napokon zajednički jezik sa momkom tvoje sestre. Pričam sa njim, a gledam tebe. Lepa si.
Prošlo je par meseci. Sećam se tvoje prethodnice. Izgledala je baš kao i ti. Izgleda kao da imam neki kalup, sve su mlade, zgodne i lepe. Dobro, ne baš uvek lepe. I uvek se isto dešava. Bude lepo, ali onda shvatim da osim toga što su mlade i zgodne i ponekad lepe u njima ništa nema od onoga što ja tražim. I ostavljam ih. Ili one ostavljaju mene. I ponovo tražim. Ponekada mislim da je uzalud, ponekada osećam da neću uspeti da te nađem. Ali, ništa osim novog pokušaja mi ne preostaje. Uostalom, zato sam i sada tu gde jesam. Sa tobom, napokon sami posle provedene večeri.
Stavljam ti ruku baš onako kako hvatam flašicu koka kole. Rutinski već, zadržavam je tu tek onoliko koliko je potrebno da ti kroz telo prođe laka drhtavica i da se streseš od slatke jeze. Sledi blagi stisak koji će te podstaći da nam se tela priljube i osetim ponovo tvoje meke, tople usne.
Odjendom, nešto nije u redu. Moja ruka je na tebi, ali tvoje telo nije do mog. Tvoje usne nisu na mojima. Nenaviknut, pomalo i zbunjen, vraćam ruku u početni položaj. Nisam ni probao koka kolu. Vidiš u mojim očima nenaviknutost, krećeš brzo u pokret iskupljenja, krećeš u poljubac u obraz. Okrećem glavu. Okrećem sebe. Pokazujem ti leđa.
Promašio sam skretanje dok sam brisao tvoj lik iz memorije. Vraćam se do skretanja i parkiram. Kad se već tako desilo, pustiću ti poruku. Poslednju.
-Nikada me više nećeš videti, laka noć.
Stiže poziv. Još jedan. I još jedan. Stižu poruke. Sve od tebe. Telefon je potpuno zatrpan tobom, a ja mora da vozim. Isključujem ton. Automobil vibrira od vibracija. Ne buni se, naviknut je na to. Isključujem i vibraciju. Sada samo svetli, treperi poput disko kugle u onom klubu. Znam da uskoro neću ni to videti jer…jutro je svitalo. I novi dan u kojem više neće biti tebe.
