IZVINI…
Nisam želela tu iskru u sebi…
I nisam joj otvorila
kad je kucala….
Nekako se provukla… I ušla.
Bezobraznica!
Uvek nađe put i ne pita!
Šetala je mojim srcem…
pa sam te VOLELA…
Od glave do pete…
Spolja i iznutra…
Sve dok nisam shvatila
da nikad nećeš biti
sunce moga neba.
Onda sam te čupala iz sebe
i rukama i nogama!
Otvorila grudi i vrištala
ne bi li glavom bez obzira…
I još uvek se borim…
Od čega li si…
tako neuništiv?!
I MOLIM TE…
ne beži od mene…
Sve što još želim
je samo tvoj stisak ruke.
Ispraćam te sa osmehom…
VERUJ… Ovom pesmom…
Dala sam reč …sebi!
Pesma je nagrađena 3. nagradom na konkursu za najlepšu ljubavnu pesmu u Mrkonjić Gradu.
