Imali smo mnogo toga.
Pune džepove snova
stiskali smo čvrsto
dlanovima.
Niko ih nije mogao
otrgnuti izmedju prstiju.
Sada imamo samo
izbledele uspomene,
taj spomenar duše
zapečaćen negde duboko.
Posle nas sve je isto,
a više ništa nije.
Sunce se budi
na istoj strani,
samo nekako tužnije.
Posle nas
ostali su tragovi
koje neće imati
ko da prati.
Posle nas
biće mnogo teže,
ali život ne sme stati.
