Verovali ili ne, posle Drugog svetskog rata jedno Bačko selo postalo je Grčka država!
Posle levičarskog ustanka 1944. godine u Atini, koji je bio uvod u građanski rat, grčki partizani, nezadovoljni sporazumom o prekidu sukoba sa monarhistima, prešli su severnu granicu i utočište našli u FNRJ, od čijih su vlasti u Buljkesu, današnjem Bačkom Magliću, dobili najširu autonomiju.
– U leto 1945. godine u napušteno švapsko selo Bulkes doselila su se 1.454 pripadnika ELAS. Prvobitno zamišljen kao sabirni logor za borce građanskog rata, Bulkes je pretvoren u čisto grčko naselje, u kojem su 1946. godine bilo 4.023 stanovnika, od čega 161 žena i tridesetoro dece. Za četiri godine kroz domicil grčkih komunista u Bulkesu prošlo je 27.000 boraca, 5.000 ranjenika i 22.000 evakuisane dece – iznela je u studiji o rodnom selu svojih predaka, podunavskih Švaba, prosvetna savetnica Silvija Diner Gol iz Nemačke.
Osnivanje grčke kolonije u Vojvodini nova jugoslovenska vlast odobrila je na zahtev Komunističke partije Grčke. Ideja je bila da komuna u Buljkesu bude ekonomski samodovoljna.
– Osim u poljoprivredi, njenim stanovnicima pružena je mogućnost da privređuju u radionicama za svoje potrebe, a preostalu robu ponude jugoslovenskom tržištu. Radile su krojačka, obućarska, brijačka, kolarska i mašinbravarska radionica i zidarska brigada. Selo je imalo i industrijski pogon za preradu kudelje – naveo je istoričar dr Milan Ristović, autor knjige “Eksperiment Buljkes – grčka utopija u Jugoslaviji 1945-1949”.
Grci u Buljkesu koristili su sopstveni novac, a tri puta nedeljno izlazile su novine “Glas Buljkesa”, štampao se i partijski glasnik, dečji mesečnik, udžbenici i knjige prevedeni sa ruskog i srpskog.
U selu su postojale i osnovna škola i niža gimnazija.
U vojnoj akademiji obučavani su oficiri za jedinice Demokratske armije Grčke. Komuna je imala i knjižaru, pozorište, bioskop, bolnicu i dom za decu bez roditelja. Iz Buljkesa je 300 dobrovoljaca učestvovalo u radnoj akciji Šamac – Sarajevo.
Zajednicom je rukovodio odbor od devet članova na čelu sa Mihalisom Pektasidisom. Selo je imalo i svoju policiju (IKA), koja je održavala red i mir. Seoski režim bio je izuzetno strog, pa se napuštanje sela smatralo dezerterstvom i surovo je kažnjavano.
Ko zna koliko bi grčka komuna u Buljkesu trajala da Tito 1948. nije rekao istorijsko “ne” Staljinu. Grčka komunistička partija podržala je Rezoluciju Informbiroa, a Pektasidis, koji se tome suprotstavio, nestao je bez traga. Sukob između staljinista i titoista odneo je još nekoliko žrtava. Rukovodstvo Buljkesa podnelo je u avgustu 1949. zahtev Vladi Jugoslavije za preseljenje stanovnika komune u Čehoslovačku, odakle su se rasuli i u druge zemlje istočnog bloka.
Oko 800 žitelja u Buljkesu bili su Slavomakedonci, koji su podržavali jugoslovenske komuniste. Oni su za vreme konflikta bili prebačeni u Gakovo i Kruševlje kod Sombora, a kasnije u Makedoniju. U Bačkom Magliću ostale su samo tri grčke porodice – Skutelis, Josifidis i Konstantinidis. Poslednja stanovnica buljkeske komune, Tasula Josifidis, umrla je u Bačkom Magliću 2015. Grci iz raspuštene kolonije u Bačkoj i njihovi potomci osnovali su u Budimpešti Antifašističku organizaciju “Buljkes”, čije su delegacije posetile Bački Maglić 2008. i 2012. godine.
Pred samo napuštanje sela Grci su popalili sve matične knjige rođenih, venčanih i umrlih kako bi izbrisali identitet, jer su u Buljkes svi došli pod lažnim imenima.
Interesantno je da je ovo selo do kraja Drugog svetskog rata tri puta šromenilo etničku strukturu. U njemu su, pre Grka, bili Nemci i to od 1786. godine. Od oktobra 1949. godine selo je nazvano Maglić, a u njega je stiglo najviše doseljenika iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Izvor: opanak.net
