Svi smo čuli za Vaterlo, Mojkovac, Jelisejska polja, Knez Mihajlovu, Baščarršiju, Šumarice…Mesta na kojima su se dešavali događaji koji su upisani crvenim ili crnim slovima u kalendar istorije. Mesta poznata po nekoj građevini, rođenju, nekoj ličnosti koja je promenila tok istorije, ili nekom neuobičajenom dešavanju…Takva mesta su posebna, poznata i izdvajaju se od ostalih na neki svoj, specifičan način. Da oduševe, ili zgroze. Svetle, ukazuju i podstiču, ili opominju.
Posebna mesta nisu rezervisana i povezana samo za osobe, građevine ili dešavanja koja se nalaze među stranicama knjiga i udžbenika, već i za obične ljude. Za sve nas. Svako od nas ima bar jedno takvo mesto. Setite se samo mesta gde ste se prvi put poljubili, najslađe poljubili, sreli voljenu osobu, čuli zajedničku pesmu, izašli na piće prvi put, pojeli prvi kolač. Setite se gde ste otputovali prvi put, upoznali najboljeg druga, drugaricu…Prvog poklona, prvog darivanja…Gde se nalazi klupa zaljubljenih, gde su urezani inicijali u srcu…
Moje se nalazi centimetar ispod rese njenog desnog uva, pa centimetar i po udesno. E tu, baš tu kada bih je poljubio začuo bih najslađi kikot, dobio najtopliji pogled. Ono je brisalo ljutnju, nemire i strah. Uvek bi se stresla od slatke jeze, a zatim mazno namestila za još jedan poljubac. I ja sam je iznova ljubio, a ona se topila…Dok se nije istopila i nestala. Od nje mi je ostalo samo to mesto o kojem, poput putnika bez novca, još uvek razmišljam.
