Krajolik skriveni šije za oči paučinu srama.
Kipti bestidnost
dok proždire običnost
silueta kožnih.
Nekontrolisani poriv nazvasmo ljubav,
a krike grčenja pesmom umilnom.
Izobličeni padom
potonjeg oca i čovečice njegove,
u gnoju i blatu,
ustreptalo,
kupaju se oni
što se sinovima nazvaše.
Kažu to je sloboda,
ali od nje se ne možeš bez čuda osloboditi.
Lutalica na putu za večnost
nije niko drugi do sin bludni
koga spasiše ne dobijeni roščići svinjski.
Praznina bi da se popuni stradalnim vriskom duša.
Naizgled u nedogled povorka prokletih
pleše svoji prljavi ples.
Zauvek u očaj.
