spot_img

Pokošena

Foto: portal24h.ba
Foto: portal24h.ba

Valjaju kosci otkose,
Padaju stabljike smilice,
Moju mi dragu odnose,
Trepere u srcu žilice.

Beže cvrčci iz dolova
Ko moja nemoć jalova,
Jauču skakvci od bolova
Krikom žednih ždralova.

Pevaju pesme svatovi,
Igraju masne kašike,
Cvile znojavi hatovi
Ko miris pale šašike.

Valjaju kosci otkose,
Vodijer kvasi sečiva,
Moju mi dragu odnose
O, tugo moja neizlečiva.

Spušta se veče zlovolje
Ko suza u oku što vrca,
Posrćem umoran niz polje
U dom svoj pusti bez srca.

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.