Rodio se u Gornjoj Trešnjevici. Sa četiri godine se preselio u Aranđelovac. Sa trideset godina otišao u Beč, Austrija. I pored toga što je kod sebe imao samo pedeset evra i nepoznavanje stranih jezika, uspeo je u zadnje dvadeset četiri godine da nauči pet stranih jezika, izda dve knjige na engleskom i postane jedan od najtraženijh mentora. Vlada ne voli mnogo da priča o sebi već ističe da rezultati treba da govore o čoveku. Interesantno je da je Vlada živeo i u Kaliforniji u međuvremenu. On ima troje dece iz dva braka. Sin Nikola(13) nedavno postao najbolji matematičar u Austriji u svojoj starosnoj grupi. Pored matematike Nikola ima i veliki talenat za muziku. Pre dva meseca je pevao u čuvenom Musik Verein. Ćerka Adianna (8) takođe ima muzički talenat u sebi, dok sin Filip ima samo 6 meseci…
Naš portal se zove Pokazivač. Da li možete da nam date smernice za naše talentovane ljude da budu srećniji i uspešniji?
– Postoji više načina da dođete do svog željenog cilja, ali najvažniji je rad na sebi. Onaj ko shvati to na vreme, taj napravi razliku u svoju korist i pobegne drugima i u količini uspeha i sreće…Nemoguće je videti nekoga ko je slab i u glavi i u telu, a da je uspešan i srećan.
Napomenuli ste rad na sebi faktor broj jedan…Ali kako znati šta je ono pravo što treba da bude deo nas?
-Upravo zbog toga ovde, u Austriji, postoje škole koje uvode life coacing. Na osnovu istraživanja zaključeno je da deca bolje uče i pamte ako imaju veće samopouzdanje. Mi u Srbiji idemo malo sporije kada su u pitanju neke novine ili promene. Mentalitet je malo sumnjičav i to koči talenat, pa i život.
Da li ekonomske teškoće u jednoj zemlji narušavaju samopouzdanje naroda?
– Sve utiče na samopouzdanje negativno dok nemamo izgrađenu odbrambenu strukturu. Istinsko samopouzdanje se zasniva na uspehu, ako je moguće u kontinuitetu…a sve to je vođeno životnim znanjem. Bez njega nema dobrih životnih odluka.
Kako onda objasniti mladom čoveku u Srbiji da uspeh leži u znanju, kad u njegovom okruženju svi se takmiče u tome ko ima markiranu robu, ili ko vozi bolji auto…
– Ja recimo sa dvadeset godina sam imao jedne cipele i jedne patike…i vozio se autobusom. Nisam mogao sebi priuštiti više, ali nisam ni želeo…Bio sam ipak jako srećan jer sam jedno uzimao kao vredno…Vaš odnos prema stvarima i ljudima utiče na vaš kvalitet života. Danas kad vidim mlade ljude da su nerasploženi i frustrirani, voze skpocene automobile…odmah znam da ih niko nije naučio kako se živi.
Zar to nije zadatak roditelja da uče decu životom? Ili smatrate da životno znanje može i samo da se stekne kroz iskustvo?
– Danas su roditelji jako zauzeti. Zatim i sami imaju dosta problema kako privatnih, tako i poslovnih. Mnogi od njih i nemaju potrebno znanje koje bi mogli da prenesu svojoj deci. Talenat kod mladog čoveka ne sme da čeka. Potrebni su pravi saveti da bi se istinski razvio. Sve ostalo su lutanja i nagađanja.
Zovu Vas Vlada Fortuna. Zašto?
– Tako me zovu drugi, ali ne i ja sebe. Taj nadimak je došao spontano kod ljudi na osnovu nekih mojih senzacionalnihuspeha. Nabrojaću samo neke..1. Košarkas iz bečkog parka prelazi u šampionsku ekipu Italije Varese, Saša Knežević, 1999. godine. 2. Prodavačica u bečkom butiku postaje mis Austrije, Tatjana Batinić, 2006. godine. 3. Fudbaler za samo 2 meseca se penje na prvo mesto liste strelaca austriske lige, Roland Linz, 2011. godine. 4. Najveći transfer u istoriji austrisjkog fudbala i FC Basel najveći klupski uspeh u istoriji, fudbaler Aleksadar Dragović i FC Basel. 5. Jedan fudbalski tim iz Bugarske ušao je u prvu ligu i odmah osvojio dve titule u poslednjim utakmicama, fudbaler Mladen Kascelan i Ludogorec. 6. Jedan fudbalski tim iz Beograda postiže najveći uspeh u svojoj istoriji, trener Vladan Milojević i Čukarički…I pored toga što me neki zovu Fortuna, ja lično smatram da ključ senzacionalnih uspeha leži u mom snažnom, pozitivnom uticaju.
Zašto najčešce radite sa sportistima?
– Verovatno zato što volim i samom sebi uvek ponovo da se dokazujem. U sportu je to moguće jer sve zavisi od rezultata. Kad radim sa jednim sportistom, onda on ne mora da mi kaže da li se bolje oseća, već njegov rezultat govori jasnim jezikom. Sa druge strane, volim i sam sport mnogo, dugo vremena sam igrao košarku, a sada rado igram tenis kad god mi se ukaže prilika.
Želeli bi da znamo bar malo na koji način radite sa ljudima?
– Ja sam sve pojednostavio kako u poslu, tako u životu. Važan je uspeh. Čovek me pozove telefonom…ili se javi viberom…kaže svoje životne ciljeve i moje je da mu pomognem da ih ostvari. Naravno da postoji i određeno vreme za realizaciju tog cilja.
Šta možete da poručite mladim ljudima u Srbiji?
Hteo sam ovim tekstom da ohrabrim i druge ljude u Srbiji…Da sve je moguće u životu…zbog toga sam se i jednim delom baš bazirao na nekim mojim uspesima sa malim, običnim ljudima kojima sam pomogao da naprave svetske karijere. To može da probudi onaj čuveni SRPSKI INAT…”Kad može on, mogu I JA!”
