Ja izgledam kao tip koji drži pivo u ruci
– Čarls Bronson
Uh, što volim kada se ime uklopi u profesiju! Ono jeste, kao piscu dosadila mi je stilska figura „nomen est omen“, ali to je tek zato što ju je teško opaziti u stvarnom životu. Sećam se dok sam prvi put listao knjigu „Srbi pre Adama i posle njega“ Radivoja Radića, jedna od zamerki koju je našao pseudoistoričarima-autohtonistima (a zamerki imaju mnogo, i sve su opravdane) jeste što nemaju pojma da razdvoje titulu od imena kod antičkih pisaca. Kao primer njihovog neznanja, ovaj vizantolog i istoričar od zanata ponudio je nekoliko zanimljivih primera kako bi njihovo neznanje izgledalo preneto na današnja srpska imena. Ti primeri glase, citiram, „Dragoljub Doktor, Milivoje Šef, Kosta Akademik, Uglješa Upravnik, Ostoja Magistar…“ I mada je ovo primer istoričara koji se na dovitljiv način rve sa teškim neznanjem pojedinaca, nemoguće je zaobići prezimena (ili pak imena, ako ne i oba) koja savršeno opisuju zanimanje osobe.
To sam pomislio kad sam počeo da istražujem Gorana Furunovića. Prva stvar koju treba pomenuti je da je ovaj rođeni Prištinjanin, a trenutni Kragujevčanin po zanimanju grnčar. Pa gde ćete lepše prezime za grnčara od „Furunović“? Naravno, njegova porodica se ovim poslom bavila više generacija unazad, te nije ni čudo što se zanat nastavio. O značaju grnčarije po njegov život Furunović priča nadugačko u jednom intervjuu za Baštu Balkana. Ako nađete vremena, overite isti.
Pored grnčarije, Furunović se bavi i muzikom. Član je najmanje dva benda, od kojih se jedan zove „Popečitelji“. Svaki sladokusac alternativnog roka će se nakeziti zadovoljno na ovo ime. Poput grnčarije, i muzika je Furunoviću „porodični biznis“, s obzirom da je u oba benda sa najmanje jednim, a najviše dva rođena brata.
Na veliku žalost (ili sreću?), Furunović se stripom bavi tek tangentalno, onako sastranično. Njegova Facebook stranica je prepuna radova, i samo se čekalo da li će se štampati i ko će na sebe preuzeti taj zadatak. Odnosno, da budem iskren, nije se čekalo. Dalje od Furunovićevih prijatelja i određenih strip-autora, retko ko je pomno čitao njegov strip „Gospodin.“ Retko ko ga je primećivao. Ali ga je, između ostalog, primetio upravo Jovan Gvero, čovek koji preko Studentskog Kulturnog centra redovno našima dostavlja izdanja domaćih, pretežno novosadskih autora. Tako da smo ovde imali dva prijatna iznenađenja – SKCNS je povuklo autora van NS-a i taj autor je upravo tvorac „Gospodina.“
Gospodin iz „Gospodina“ je kučence koje voli da popije. Ono jes, voli i da potegne cigaru, potapše curu po zadnjici, pobegne od pajkana, pokači se s par ljudi koji mu posle postanu pobliži prijatelji, i naposletku, ako nisam pomenuo, popije pokoje pivo. Maltene svaka situacija gde nađemo Gospodina, vidimo ga kako poseže za flašom. Čak i kada pokušava da ostavi ladno pivce, ladno pivce ne želi da ostavi njega.
Pomalo je dekadentan Gospodin. Čak i kada nađe priliku da radi nešto što bi mu koristilo, tipa izlazak, sastanak sa ženama, posao, kako god, on se opredeljuje za pivo. Iako je crtež veseo, u maniru američkih animatora iz tridesetih, provlači se ipak tu crta napetosti. A te napetosti je i kod drugih veselih likova ove storije – Laki, Boki i Legenda nisu ništa manje ljubitelji hmeljnog napitka, a ništa više „aktivni“ od Gospodina nam.
Biću iskren, teško je plasirati „Život je lep“ čak i među tipično satiričnim stripovima. Na momente ume da natera čoveka da se pozamisli, ali ne previše. Na trenutke nasmeje, ali nikada do suza ili do bola, ili oba. Teško je i pisati o Gospodinu bez predznanja o razlozima zašto glavu nabija (nekada i bukvalno) u kriglu. Ali ne i nemoguće. Foo (autor, za neupućene) nam je darovao malog junaka za male pobede i male poraze, i kao takvog ga treba prihvatiti. A s obzirom da Gospodin i dalje krasi Foo-ovu FB stranicu redovnim (?) tablama i ilustracijama, teško da ćemo ga se rešiti uskoro.
Za epilog, video sam, između ostalog, i solidno (ali ne odlično) izvajanu figuru Gospodina u novootvorenoj striparnici u Kragujevcu. Neko je odvojio vreme da od ovog strip junaka napravi figuru istim zanatom kojim se Foo bavi već decenijama, a njegova familija decenijama preko tih decenija. Lep detalj, ne?
