Dan ume da bude posebno lep,
donese sreću i odnese svu tugu,
svakome želju ispuni,
ali ume da zaposedne bolom srce,
i dušu uguši tugom.
Svako ima poneku želju,
neko je skroman,
za sreću mu malo treba,
drugi bi novac i karijeru,
život se deli na klase,
na uspešne i one manje,
što ne obraćaju pažnju
na one gladne i zdravlja željne.
Razumem te, što traže sreću u zdavlju,
i normalnom obroku u svakom danu,
halapljive, samožive ne volim,
što im je u izobilju koža tesna,
nadmeću se , dokazuju u bogatstvu,
misle samo na sebe,
da se bar sete, da mali deo,
od tog što imaju podele,
onima ugroženim u svakom danu,
nasušnim hlebom, koji za svoj opstanak strepe.
