Velika i široka tema, koja se može sagledavati iz raznih uglova, situacija, te iznositi zaključke ovakve i onakve.
Odgovornost za stanje duha nosimo sami mi. Mi smo ti, koji svojim radnjama i postupcima, činimo kako ćemo se osećati. Samo mi, i niko više. Izgovori, tipa, ovo-ono… Pa znaš, nisam ja kriv… Svi se lepe za mene… Sve nešto negativno, pa me tereti i čini nervoznim !
Sve ovo skupa, pa onda stanje u društvu… itd… itd.
Sve ovo liči, na gomilu izgovora i pokušaj pravdanja, naše nemoći, da se izdignemo iznad toga, povučemo crtu, od sebe odbacimo, sve ono što nam ne prija i tako učinimo da se bolje osećamo. Što je još zanimljivo, ljudi koji su materijalno siromašni, mogu dovesti većinu sveta u zabludu, jer kao, nemaju vremena za kulturno uzdizanje, čitanje knjiga, lično usavršavanje, a ovi bogati, su i bogati duhom!
U ovo poslednje, ne bih se mogao zakunuti, jer znam pojedince, koji ne žive dobro, a imaju bogat duh, znaju da se izražavaju i poseduju zavidan stepen znanja. Ovih dana, često prolazim, pored jednog štanda gde se prodaju knjige i to po ceni bagatelnoj. Nije to neki moderan štand, već onako malo improvizovano, u nekim kutijama knjige i cene onako na kartonu ispisane „ručno“ bez neke estetike. Većinom, zastaje običan svet, kako bih ja rekao „bez odela i kravate“, čak šta više i oskudno obučen, i gleda, bira…
Taj običan svet, više radi na stanju svog duha, lične ispunjenosti duše, nego oni koji imaju daleko više od ovog sloja ljudi, ali verovatno misle, da snagom materijale, mogu to nadoknaditi… Čisto sumnjam, i čak sam ubeđen, da iza toga bogatstva i blještavila, žive duboko nezadovoljne osobe, ali to vešto prikrivaju ili se isplaču u svom kutku samoće…
Taj kutak samoće, je kutak, koji ih podseća da nije sve u imovnom stanju i tada im je jedinstvena prilika da obogate svoj duh.
