Ne znam ni sam kako početi, a još manje znam, kako ovu temu smestiti u svakodnevni život, obzirom da nije doticala običan narod, već osobe iz visokih slojeva društva (da ih tako nazovem).
Znao sam, ruku na srce, dosta površno o ovoj temi, najviše po pisanju medija a odnosilo se na uticajne osobe iz sveta zabave i sporta. Ono što mi je bilo čudno u prvi mah, je polazište da: Kakav je to brak, kad se tako postavlja, organizuje i počinje život u dvoje ?
Nešto što je u svetskim razmerama, postalo opšte prihvatljivo, meni se čini sa moje tačke gledišta (a mogu se usuditi i sa tačke velikog broja ljudi) i dalje neshvatljivo.
Sama činjenica da se tako ulazi u brak i život, „para“ mi uši i ukazuje da to može da uspe a i ne mora. Zamislite dvoje se zabavljaju, ljubav cveta, lepo se odvija i onda reše da se uzmu i tada npr. muž ili žena nebitno, kažu: Vidi, sve je to u redu, što se mi volimo, ali ‘ajde da napravimo ugovor, da se stavi papir i precizira, čije je šta, ako dođe do razlaza ? Hm… Kakav je to početak braka, evo lično sam sebe pitam i teško odgovore nalazim. Nisu pošteno, ni kućni prag prešli, niti jelo jeli, a imaju taj „papir“ koji im visi nad glavom.
Kakav je to život, kada Vam u podsvesti lebdi ono što će biti čije tj. nečlje, kada „pukne tikva“ ! Ja mislim, da se na taj način gubi lepota svega onoga što je dovelo do braka, sva ona moć izlazaka, viđanja, maštanja i romantike ovim putem bledi. Možda je cilj ugovora, da se poštede sudskih muka, veštačenja oko podele imovine i udela u bračnoj zajednici, pa na taj način, taj papir, izvuku iz ladice, i postupe po njemu !
Po meni, ako su se uzeli iz istinske ljubavi, onda nikakav ugovor nije potreban. Tada se dogovorom kao ljudi, koji su se nekada jako voleli, šetali, uživali, sve može rešiti. To je mnogo bolje, nego živeti život pod pritiskom tog komada papira sročenog u „službenoj formi“… Ili sam Ja ipak zastareo i vreme me pregazilo, čim tako mislim…
Na kraju, nemojte Mi zameriti, ipak sam Ja, deo vrste ljudi, koja polako odumire, sa svojim shvatanjima i pogledima…
