Tek što je kročio iz voza i krenuo ka izlazu iz stanice, primetio je da „Ništa više nije kao pre“… Prošlo je mnogo vremena, njegov rodni grad, nije bio viši isti… Osvrtao se levo-desno… Napred-nazad… Sve je bilo drugačije, ono što je nekad bilo i ostalo u njegovom sećanju, više ne postoji.
Usput sretao je neka nova lica i po koje iz doba „Njegove mladosti“… Godine su učinile svoje, nisu ga prepoznali… A On… Sa setom prisećao se svoje mladosti, dečjih igrarija.
Svega toga davno više nema… Ostalo je sećanje na jedno vreme, doba… Na ljude… Sećanje za romantikom, iskrenim odnosom, skromnošću.
Nema više ni onog prepoznatljivog mirisa domaćeg hleba iz Pekara na „Starinski način“… Više ni ptice ne cvrkuću kao nekad… Sve se otuđilo i otišlo u nepoznatom pravcu.
