I tako… Jednom povede se tema oko sna, sanjanja a u svetlu nadahnuća. Primetio sam, da po ustajanju nekad se i ne sećam šta sam sanjao ali ima dana kada je san tako jak i upečatljiv da prosto ga zapamtim i po otvaranju očiju deluje kao stvarnost.
Možemo slobodno reći da u stvari svi sanjamo i kad mislimo da ne „sanjamo“, samo je u pitanju koliko je to sve snažno i jako. Ti snovi ili san kojeg ujutru zapamtimo doprinosi raznim nadahnućima. Na osnovu jednog takvog sna, proistekli su i ovi stihovi:
Voleo je kamione…
Gledao ih, divio se
pogledom upijao… Te
velike drumske…
Lađe.
Te velike drumske lađe…
Boja raznih, izgledom svojim
prosto su ga mamile i
magnetno privlačile… A tako
je voleo kamione, onako kako
je samo On znao… Strasno
sa divljenjem i lepotom
njima.
Te velike drumske lađe…
Boja raznih, sa žarom
u očima, posmatrao, slikao
i svaki delić sebe…
Ugrađivao i time budio
dečački san…
To je bio san…
Za koga je mislio da
nikad neće postati…
Java.
Ali… Mnogo je želeo, čvrsto verovao
i uspeo u lepoti ka drumskim
lađama…
Boja raznih.
Za nadahnuće možemo reći da nikad ne spava, bilo dan, jutro ili noć… Uvek prisutno i tu oko nas. Na svakom koraku ima ga, u količinama velikim a samo ostaje da ga prigrlimo, spoznamo i prihvatimo ali i pustimo iz sebe podelivši sa nama dragim osobama i onim drugim. Nadahnuća nisu uvek vesela i lepa, da odmah rešimo tu dilemu, već mogu biti i manje lepe i vesele teme koje će nam dati povod da ukažemo na date situacije.
Moje nadahnuće dogodilo se kroz san… To… San nadahnuće, podelio sam sa vama.
