Novo doba, novi vek doneo je dosta promena koja su se odrazila na životnu sredinu ljudi i to na gore, usled raznih prljavih tehnologija, trkom za profitom a na uštrb okoline gde živimo.
Neću govoriti o onome što svi znate i vidite gotovo svakodnevno, kao što su razna smeća razbacana kako kome padne na pamet, od divljih deponija, preko bacanja smeća kraj puta, do bacanja papira, kesa, flaša po ulicama. Uvek me to nerviralo, to olako bacanje na asfalt, pa i obične papirne maramice. Zar je teško, staviti je u džep ili „smotuljati“ u ruci i tokom hoda, sigurno ima korpa za smeće i da se baci.
Osvrnuću se ovde na jedan događaj koji se zbio krajem prošlog veka sa posledicama zagađenja i ciframa uništenih života da izaziva osećaj gorčine i muke u najkraćem. Evo, o čemu je reč:
– Supertanker Ekson Valdez 24. marta 1989 godine, nije uspeo da se vrati na redovnu brodsku putanju, te je udario u greben Blaj. Manevrisao je mimo redovne putanje kako bi izbegao ledene sante ali potom nije uspeo da se vrati, i došlo je do katastrofe. Iz tankera koji je nosio 53.1 miliona američkih galona nafte, izlilo se 10.8 miliona galona nafte. Ta količina nafte prekrila je čak 28.000 km2 okeanske površine. Smatra se da je to jedna od najvećih pomorskih ekoloških katastrofa izazvana ljudskim faktorom.
Posledice u ekološkom smislu, jezikom brojki izgledaju ovako:
– Odmah je uginulo na hiljade životinja. Procene su između 250-500 hiljada morskih ptica. Najmanje 1 hiljada morskih vidri, oko 12 rečnih vidri, 300 foka, 250 beloglavih orlova i 22 orka kitova. Osim toga uništeno je milijardu lososa i velike količine jaja haringe. Posledice izliva osećaju se i danas… npr. kod morskih vidri i pataka veća je stopa smrtnosti zato što su konzumirale plen iz zagađenog tla i delom zbog konzumacije naftnog taloga prilikom čišćenja površina.
Efekti katastrofe traju mnogo duže nego što ste očekivalo, a u nekim delovima sredine trebaće i 30 godina da se obnove.
Sudski spor trajao je dugo u vezi odštete i od prvobitne presude od 287 miliona dolara stvarne štete i kaznene u iznosu od 5 milijardi, kasnije sve je to smanjeno i relativizovano, da bi na kraju, nekom nagodbom opstala cifra samo nešto jače od 63 miliona dolara ???
Na kraju, šta reći i kakav zaključak izvesti na osnovu ovoga primera i primera ostalih iz našeg svakodnevnog života. Jedno je sigurno, bez lične svesti svoje odgovornosti, neće mnogo pomoći ni prevencija ali svakako hoće primerena kaznena politika uz pouzdan pravosudni sistem.
Nažalost ovo je teško sprovesi u svetu gde bogati čine sve da uvećaju svoj profit, gde je cena previsoka po životnu sredinu.
