Stihovi…
„O tirani, čujte, ne treba vam
kriti
I osveta naša — crvena će
biti“
Prihvatili su proletarijat Srbije i Beograda, napredni đaci i studenti, te je Abrašević postao najdražim pesnikom omladine toga vremena. Iz njegovih stihova, iako je bio veoma mlad, izbijala je mržnja prema tiraniji i socijalnom ugnjetavanju, otvorene simpatije prema radnicima i siromašnim seljacima. Ti stihovi nisu samo opisivali život ophrvan teškim radom i nemaštinom, težak položaj radnika u društvu, već su otvoreno pozivali na bunt, na narodnu odmazdu. Najbolje njegove pesme – Zviždi vetre, Crvena, Bratstvo, Radnička pesma – u to vreme delovale su pokretački, revolucionarno.
Po ugledu na beogradski „Abrašević“, sa širenjem radničkog pokreta, osnovana su 1906 g. istoimena kulturno-umetnička radnička društva širom Srbije. Gde god je bilo radnika, gde god se tražila topla pesnička reč nadahnuta narodom – u Nišu, Kragujevcu, Šapcu, Jagodini, Pirotu, Paraćinu, Leskovcu, Valjevu, Čačku, Smederevskoj Palanci i drugim većim mestima odjekivala je radnička pesma.
Zbijena uz radnički pokret, društva su širila svoju kulturnu i prosvetarsku misiju.
