Dragi moji,
Sve više i češće sam u situaciji da čujem komentare ,,više nema ljubavi, ljubav ne postoji, ljubav je izmišljenja,,.
Neko sam ko od ljubavi živi, i pod tim podrazumevam da sam okružena ljudima koje volim i koji me vole, pa sam se zapitala kako neko može tako nešto da izjavi. A onda sam shvatila: ,,Nedostatak ljubavi nas tera na pomisao da ona ne postoji.,,
Pogrešno razmišljanje, ali nažalost najčešće.
Svima nama se desilo da smo voleli a to ili nije bilo uzvraćeno,ili nije bilo uzvraćeno na očekivan način i doživeli smo neuspeh. Onda smo se priklonili toj frazi da ljubavi i nema.
Moja prijateljica je mi je uz kafu postavila pitanje koje me je navelo na ražmišljanje:,, odakle ti snaga da stalno pričaš o ljubavi, a znam te i kada si ostavljena i razočarana i slomnjena?,,
Zapravo, trenutni neuspeh u ljubavi ne daje nam za pravo da pričamo kako ljubavi nema. To je,kao da nakon jedne neispunjene molitve kažemo da Bog ne postoji.
Umesto tog, trebalo bi da se zapitate zašto ste doživeli neuspeh? Koliko ste vi odgovorni za njega, koliko ste naučili iz njega i koliko ste posle neuspeha jači. Kada sa sobom porazgovarate, pogledajte svet oko sebe i videćete da ste okruženi ljubavlju. Bilo to vaša porodica, prijatelji, priroda, nebo. Sve je ljubav, samo ako počnete da je primećujete i istinski počnete da verujete u nju.
Zato osmehnite se sebi u ogledalu, recite nekom koga volite da ga volite,i recite ljubavi da pristajete da ona uđe u vaš život i da verujete u nju. I videćete, vrlo brzo vaš svet će biti bolji.
Šaljite vaše komentare i mišljenja, želim da i ja vas čujem.
Ljubi vas i grli Milena.
