Planetarna poezija Marije Lazarević
(Tri pesme iz zbirke pesama „Oštraci“ Marije Lazarević)
Kadarka
Iz Svetog Putira Kadarka zbori
Na njoj haljina rubin obojena
Zvezdane refleksije, topiva
Ko vibrantna Ana O. Brojera
Violentnog odsjaja, zavodljiva
Autohtona za somelijera
Što voće miriše posle kiše.
Kadarka ko zalazak sunca
Duboko okružena citrusima
Prodire u glatku noć sada
Nova je Somelijer impresija
Koju peku nepčani luci
Beskraj Kadarke dok vlada
Ekstaze su i mamurluci.
Paunov rep po nepcima
Plišan dodir i elegancija
Somot strukture, topiva
Tanin za pričest somelijera
Svetog Putira impresija
Ko vibrantna Ana O. Brojera
Što voće miriše posle kiše.
Vodenjača
Zar je romantična vodenjača
koja proteže vrat kako bi videla
svojim buljavim očima
dvoje uverenih da su sami?!
Čini se da su joj kapci nabrani
puni trepuša sa ponekom kapi zakačenom iz tek izronjene reke.
Ne mrda! Gleda! Šta to rade?!
Ko li im rabote čudne brani?!
Ko su oni? Ni zorom, ni večerju baš tu,
gde je ona rešila da se začudno zapita
mesto labuda sa povijenim vratom
zastala dok joj plima trepuše lomi.
O, kako je divna vodenjača
koja netremice gleda
dvoje skritih u pokušaju ljubavi
bez izlaska i zalaska sunca
kada su potpuno sami.
Govoriću o ljubavi
Govoriću o ljubavi jer svi o njojzi zbore
Nije pesnik proćerdano našarao svoje srce
Na okrajku gužvanog papira u ciku zore
Da pesma mu pukne kao purpurne šljive puce.
Govoriću o ljubavi u nekoj pesmi znanoj
Zar, niste čuli tek glas moj proškripao kroz zube
Utihle pesme ljubavne davno raspevane poj
Dok pod kiše okapnicom zaljubljeni se ljube.
Zborim o ljubavi, o kojoj su zborili mnogi Koji nisu znali da l’ ljubav na ustrelu stoji
Gledajući kako po baricama gacaju bosonogi
U čekanju da dan im se u zaljubljene zbroji.
Ljubavni u tralalajskom znanom šablonu stihi
Gledajući u druge poređali se i moji Unutra uzavreli spolja posve tihi
Na vratima kucajuća ljubavna reč se roji.
