Španski doprinos stripu spada među najznačajnije za našu publiku, premda ne obraćamo uvek pažnju na njihovu produkciju kao nešto kompaktno i prepoznatljivo, po stilu, ambijentu i dr., a u nekim izdanjima (ugl. novinski strip) se nije ni vodilo računa da se označi ikakvo autorstvo.
Strip se i na španskom može nazivati comics, kao i u mnogim drugim jezicima, ali ono ipak favorizuju naziv historieta, a
stripovi i jesu svojevrsne pričice, kao spoj napisanog i nacrtanog… Španija nema
tako impozantnu tradiciju koja bi imala zaslužnih ostvarenja još na prelazu iz XIX u XX vek, ali je postepeno stvaralaštvo ove pirinejske zemlje preraslo u asortiman kojem se svakako već decenijama divimo. Među prilikama za ranu afirmaciju ovog medija možemo da istaknemo reviju Dominguin, koja je izlazila nekoliko meseci tokom 1915-1916, a u njoj su se npr. pojavljivale avanture Kapetana Botalona, autora Žoana Huncede (ili Žunseda? . . . Joan Junceda, 1881 – 1948, rodom iz Barselone), a dugo se držao i magazin TBO (1917-1983) koji je postao skoro opšti pojam tebeo …
Valja istaći popularni nedeljnik Pulgarcito (inače, španski naziv za Tomu Palčića) koji je bio ‘razvukao’ svoj staž negde od 1921. do 1921., i izdavačku kuću ‘Brugera’ (Bruguera Editorial), osnovanu 1910. u Barseloni; do 1980 i neke se držala u nekoj snazi i pod tim imenom, a onda je usled finansijskih problema podlegla raznim promenama vlasnika i brendova, zasijavši kasnje u nekom intervalu jo šjednom pod izvornim imenom. No, vraćamo se napretku stripova.
Ako napravimo mali preskok, uvidećemo da je upravo tokom Frankovog režima nastao vrlo plodan period za strip u Španiji -naravno, postojali su razni vidovi cenzure u svim oblicima umetnosti, i života uopšte, ali ovo je i period kad je i u svetu strip već postsao uhodana estetsko -umetnička kategorija, pa se tako ni ovde nije mnogo zaostajalo sa produkcijom; jedna od mera cenzure se npr. odnosila na imidž superheroja, ali zato je bilo dovoljno pogodnosti da se kreira po neki lik srednjovekovnog citeza bez mane i straha – među prvima je, 1944., osmišljen Maskirani ratnik (El Guerrero del Antifaz, autor Manuel Gago) a nešto kasnije i Kapetan Trueno („Gromovnik“, rađen 1956-1968 od tandema V. M ora + Ambros)
Ni komični strip nije ostao bez odgovarajućeg zamaha: Već 1949. su se pojavile Sestre Hilda (Las Hermanas Gilda), a nešto kasnije i kultni nestašni dečaci Zipi i Zapi (v. naslovnu sliku za ovaj prilog!), autora H. Eskobara Salientea; naravno, ova edicija je našla odraz, tj. pružila izdanke (da ne kažem baš spin-of varijante) u vidu raznih animiranih i filmovanih obrada.
– NASTAVIĆE SE –
