U srpske novine strip je ušao indirektno – preko dodataka za najmlađe. Prvi takav dodatak uvela je Politika početkom 1930. godine. (U to vreme ni jedan dnevni list nije imao posebnu stranu za decu). Po uzoru na „Politiku“, slične dodatke će uvesti i dnevnici Vreme i Pravda, ali i neki nedeljni listovi. U njima su i dalje dominirale strip-šale zabavnog ili edukativnog sadržaja sa tekstom ispod slika koji je najčešće bio pisan u stihu. Takvi prilozi, bez oblačića i bez stalnih likova, bili su prvenstveno usmereni na najmlađu publiku.
7. januara 1932. godine pojavio se ilustrovani dečji list „Veseli četvrtak“. On je predstavljao značajnu novost u dotadašnjoj izdavačkoj praksi koji je namenio do tada neuobičajeno veliki prostor za stripovane priloge, koji su, međutim, umesto oblačića za govor imali štampane potpise. Tu se prvi put pojavio Miki Maus (Mickey Mouse) od Volta Diznija (Walt Disney) u storiji pod naslovom „Doživljaji Mike Miša“, ali u obradi domaćih autora: crtača Ivana Šenšina i scenariste Božidara Kovačevića. Tih godina ekstra popularni miš bio je predmet interesovanja i drugih stvaralaca u Srbiji. Premda Veseli četvrtak nije bio dugog veka, ugasio se sa 39. brojem 28. 1933. godine, on je tokom dvogodišnjeg izlaženja odigrao važnu ulogu jer je trasirao put budućim izdavačima stripovanih listova.
Prava senzacija je krenula 21. oktobra 1934. godine na stranicama Politike. Tog dana, samo mesec dana nakon što je okončan u SAD, Politika je preko cele strane donela šest kaiševa stripa „Detektiv X-9“ („Secret Agent X-9“) Aleksandra Rejmonda (Alexander Raymond, kasnije poznatiji po detektivu Ripu Kirbiju) i Dešajela Hemeta (Dashiell Hammett). To je bila toliko značajna novost da je čak trebalo pronaći naziv za novi medij. To je učinio Duda Timotijević, jedan od urednika Politike. On je iz originalnog naziva na engleskom jeziku (comics strip) zadržao samo drugi deo sintagme – strip. Ubrzo su se priključili i drugi listovi te se pojavili „Radio patrola“, „Tim Tajlor“, kriminalistički stripovi „Avanture detektiva Hari Vilsa“, „Krvavo nasledstvo“ „Zadrugarsko srce“i drugi poput „Stojadin-a“. Uporedo sa avanturističkim stripom srpske dnevne listove osvaja i karikaturalni strip.
Prvi srpski list u kome je strip zauzimao dominantno mesto pojavio se u Beogradu 10. aprila 1935. godine
pod naslovom Strip kao dodatak ilustrovanog lista „Panorama“. Najznačajnije izdanje je bio „Mika Miš“ kojeg je pokrenuo Aleksandar J. Ivković u Beogradu 21. marta 1936. godine. Sve do početka 1939. godine „Mika Miš“ nije imao pravu konkurenciju, kad se pojavljuju „Mikijevo carstvo“ i „Politikin zabavnik“.
Autori su u ovom periodu uživali veliku kreativnu slobodu. Nisu postojala nikakva ograničenja pri komponovanju table ili određivanju broja slika na njoj, stripovi su se uglavnom radili od broja do broja, ponekad sa tablama unapred spremnim za nekoliko nastavaka. Crtači i scenaristi su se veoma retko potpisivali ili su to činili koristeći pseudonime koji su, kao po pravilu, imali amerikanizirani prizvuk, što je pobuđivalo I više poverenja kod publike.
U jednom prilogu će biti posebno reči o nekim autorima ruskog porekla, a od naših #autentičnih“ ćemo još naglasiti Momu Markovića („Stojadin“ i „Rista sportista“; inače, umro 1977. u Kanadi) i velikog scenaristu Branka Vidića koji je sa mnogima sarađivao. Malo zapadnije gledano, tu je i Andrija Maurović iz bokeljskog Mua, koji se naročito proslavio radeći u Zagrebu.
Naravno, sav taj zamah nije mogao u potpunosti proći bez zvanične i nezvanične kritike, kao i direktne cenzure, a među prvima se našla na udaru epizoda „Miki i njegov dvojnik“ („Mickey Mouse as the Monarch of Medioka“) u Politici iz 1937. Naime, cenzori su procenili da postoje neke sličnosti sa (ne)prilikama na jugoslovenskom dvoru, a na jedan drugi način ovaj strip je doživeo neslavan razvoj I 1952. u vidu komunističke (samo)cenzure, pri čemu je bilo dosta krupnijih I sitnijih izostavljanja I izmišljanja sasvim drugačijih rešenja radnje u odnosu na izvorna. (Ovaj strip je integralno, sa originalnim sadržajem, objavljen u tvrdo ukoričenom albumu “Zlatne godine Miki Mausa” iz 1980.)
Ukupno, u periodu od 1935– 1941. u Srbiji je pokrenuto oko dvadeset strip-listova, a grafički izgled i kvalitet štampe varirao je od izdanja do izdanja (uglavnom crno-belo, a naslovne stranice su raskošnije opremane u dve-tri boje, ili više), a pojedine storije su radi širenja tržišta imale i ćiriličnu i latiničnu verziju..
Nacističko bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine I poćetak rata brutalno su prekinuli jedno sjajno stvaralaštvo, uz tragične sudbine mnogih autora i izdavača ali, iz jednog od narednih priloga ćemo uvideti da ovaj ratni period nije predstavljao “crnu rupu” za strip kod nas.
