[Iako fašizam u Italiji nije previše restriktivno delovao na stripovsko stvaralaštvo i izdavaštvo, pravi kontinuirani zamah i procvat nastaju pred kraj rata… ]
Rimski magazin L’Avventura već od 1944. počinje da izdaje američke stripove kao Mandrak, Fantom(L’Uomo Mascherato) i Flaš Gordon, a u drugim izdanjima uskoro se pojavljuju Princ Valijant, Tarzan, Tajni agent X-9, Rip Kirbi i Dik Trejsi.
Ubrzo se razvija autentična domaća produkcija raznih žanrova – avanture u džungli, na divljem zapadu, kriminal, komika, kasnije i groteska, najzad stripovi erotske ili horor orijentacije…
Ono što nas najviše ovde zanima je zamah izdavačke kuće Boneli iz Milana. Đan Luiđi Boneli (1908 – 2001) se javlja kao jedan od tvoraca kauboja (rendžera) Teksa Vilera (1948), a njegov sin Serđo Boneli (1932 – 2011., poznat i po pseudonimu Gvido Nolita) je već postao legenda po doprinosu strip izdavaštvu u Italiji – u tom okrilju su nastali mnogi junaci situirani u američki 19. i 18. vek: Kapetan Miki, Kit Teler, Zagor (1961) – pravdoljubivi heroj iz izmišljene šume Darkvud, često u raljama stvorenja iz sveta fantastike; zatim Veliki Blek, Komandant Mark (1966), Ken Parker, odnosno Mister No iz sredine 20-og veka; kod nas je ove stripove izdavao naovosadski „Dnevnik“ u okviru serijala „Zlatna serija“ i „Lunov Magnus strip“: uskoro im se pridružuju savremeni naučnik i istraživač Marti Misterija (1982), jedno vreme njujorški detektiv (italijanskog porekla!) Nik Rajder i, naravno, istraživač paranormalnih pojava Dilan Dog! Nakon razumljivih prekida, većina ovih junaka doživljava izvesnu renesansu u okviru edicije „Veseli četvrtak“, a tu se, od novih junaka u nekom svetu tame, pojavljuje i Dampir.
1957. Benito Jakoviti će početi da plasira avanture kauboja Koko Bila (Cocco Bill), junaka parodijsko-grotesknih vestern priča, sa dosta crnog humora i bizarnih vizuelnih detalja.
1962. javnost je isprovocirala pojava Dijabolika, neuhvatljivog lopova, koji je prikazan kao glavni junak za koga se navija. Interesantno je da je potekao kao kreacija malobrojnih dama u svetu stripa, a to su sestre Anđela i Lučijana Đusani!
Grupacija stripova takođe jako bitnih za auditorijum SFRJ bila nam je dostupna u okviru serijala „Superstrip“, u izdanju tadašnjeg zagrebačkog „Vjesnika“ (odn. Vpa). U prepoznatljivom džepnom formatu na oko 120 strana, sukcesivno ili naizmenično su se pojavljivali razni raliatični ii komično-groteskni stripovi (i malopre pomenuti „Dijabolik“). Najznačajniji je svakako Alan Ford (kreiran 1969.) – vrlo živopisna, groteskna parodija na život tajnih agenata u Njujorku (Grupa TNT), delo neumornog scenariste zvanog Bunker i originalnog crtača Magnusa, o kome će još biti reči. (Do kraja 60-ih se istakao i ozbiljnijim ostvarenjima poput Satanika i Kriminala…) Iz njegovog pera se razvio i kralj Maksmagnus, a sa scenaristom Romaninijem je izradio i epski serijal Družina od vešala (20 epizoda). Na prelazu iz 70-ih u 80-e, kao znatno bleđi pandan „teenteovcima“, u ovoj ediciji je bio aktuelan Džoni Logan (odn .Đovani Loganeto, tj. družina Profinih Crnih tigrova) s tim što se njihove dogodovštine ograničavaju na domaći teren, tj Italiju.
Ne bismo mogli da zaobiđenmo Eleuterija Serpijerija (1944- ), poznatog po kratkim vestern pričama i erotično-futurističkoj sagi o lepotici Druuni. U svemu tome je prepoznatljiv njegov vrlo pedantan (minuciozan) način crtanja. Tu je naravno i Hugo Prat (1927-1995) čiji su poznati raniji radovi Narednik Kirk i Erni Pajk (najpre izlazio u Argentini – tamošnja kooperacija sa Ektorom H. Esterheldom…), lai svetsku slavu je svakako stekao sa junakom poznatim kao Korto Malteze – svojevrsno suptiliziran (na neki način i grafički pojednostavljen) o neobičnom mornaru-pustolovu mekog i širokog srca…
Treba reći da je Italija znatno doprinela i izdavanju i kreiranju avantura Diznijevih junaka, a jedan od tipičnih likova koji je autentična italijanska tvorevina, kod nas se povremeno pojavljuje kao Super-Paja, il Pajamen!
Za sve ove informacije, zahvalan sam dobrim delom na materijalu iz Vikipedije, i naravno na svim tim ostvarenjima uz koje sam se i lično razvijao. Radi što šireg pregleda, neka ostvarenja i autore smo nedopustivo površno pomenuli – što samo govori o obimu i značaju italijanskog stripa, a jedan od načina da se malo „iskupimo iskazaće se u naredna dva nastavka, kada ćemo se pozabaviti jednim… vrlo poznatim junakom, u stripu rađenom na… realističan način (tj. za razliku od komičnog; ili je to ipak… s one strane realizma?) Sačekajte, pogađajte, i uživajte!
