Iako se u svetskim merilima uglavnom ne svrstava rame uz rame sa zvanično najznačajnijim centrima stripa – Amerika, Francuska (odn. francusko-belgijska škola), Italija kao uporište stripa odigrala je značajnu ulogu u ovom delu Evrope, utičući i na mnoge koji su odrastali u Srbiji, naročito u 2. pol. XX veka.
Koliko strip-junaka možemo nasumice da se dosetimo, a da su potekli iz pera i mašte italijanskih autora? Verovatno velikog broja njih, makar ponekad i ne razmišljali o njihovom poreklu… (Ovde je samo nekoliko predloženih likova koji bi nam poslužili za podsećanje!) No, krenimo malo redom – Rana istorija italijanskog stripa nije tako značajna za našu publiku, ali dužni smo da napravimo barem kraći pregled.(Uočite da se u italijanskom zadržao domaći naziv za stripove fumetto (pl. fumetti) – doslovce „dim, oblačić“, za šta je današnji naziv nuvolline.)
Italija nije mnogo zaostajala za sredinama gde su se stripovi inače počeli pojavljivati (tj.Amerika), računajući tu i tipične preteče u vidu raznih ilustrovanih priloga tokom XIX veka.
1899. je osnovan list Il Novellino koji počeo je na primer počeo da objavljuje Autkoltovog Žutog derana. Ipak, prvi domaći strip u pravom smislu reči pojavljuje se tek 1908., i tosu bile avanture tamnoputog dečaka Bilbolbula (autor A. Musino) u Il Corriere dei Piccoli.
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.