Rodila ga je odmah posle Drugog svetskog rata, i treći dan ga ostavila u Domu za nezbrinutu decu. Na izvodu iz matične knjige rođenih stoji napisano njeno ime i prezime i zanimanje – medicinska sestra. To je sve. Ime oca je – nepoznato. Tako će ostati za ceo njegov život. Nikada neće poći u potragu za ženom koja ga je rodila, nikada neće poželeti da je upozna.
Usvojen je kada je imao 4 godine, zajedno sa još jednom devojčicom iz doma. Usvojitelji menjaju deci srpska imena u mađarska, i uvode ih u katoličku crkvu. Odnegovaće ih i vaspitati kao Mađare. Porodična idila, ako se tako može nazvati život gde muž konstantno tuče svoju ženu, koja je inače bila učiteljica u jednom vojvođanskom gradu, trajaće malo više od desetak godina. Iz porodičnog haosa prvo odlazi devojčica. Sa svojih 15 godina otišla je sa nekim tipom za Švajcarsku. Pokušaj pomajke da je zaustavi, završen je besom i rečima – Šta hoćeš od mene, nisi mi ti majka! Nisi mi ništa, mrzim te!“ Otišla je, i nikada više nije kročila u Srbiju, nije došla ni na sahranu ljudi koji su je usvojili. Sada živi u državnom stanu u Beču kao penzioner. Sama. Nikada se nije udala i nikada nije rodila.
On, ostaje još par godina u Srbiji da bi posle smrti majke, prodaje porodične kuće i druge ženidbe oca, i on otišao za inostranstvo. Nikada se nije oženio i nema svoje dece. I on živi u Beču u državnom stanu kao austrijski penzioner. Njih dvoje i ako su sada stari ljudi, često se svađaju i imaju periode od po par meseci kada se ni telefonom ne čuju. Samci. Čudaci. Hladni. Ili možda, samo deca koja nikada nisu osetila roditeljsku ljubav. Željni majčinog zagrljaja, obeleženi žigom ostavljenih, nikada neće poželeti porodicu i svoju decu. Pokušala sam svojevremeno da zagrebem ispod te hladne površine i da dobijem dokaz da su bar nekoga u životu voleli. Nisam uspela. Grebala sam ali ljubav ili makar poštovanje prema usvojiteljima, nisam našla. A očekivala sam.
To su jedini ljudi u mom životu ostavljeni u domu, koje sam ja upoznala. I razočarala sam se. Njihov život je tako prazan, bezciljan i monoton. Neki ljudi jednostavno preživljavaju od danas do sutra, da iza sebe ne ostave ni jedan jedini dokaz da su ikada postojali. Sem izvoda iz matične knjige rođenih i sutra, izvoda iz matične knjige umrlih. I tako se ceo život, svede na dva državna papira i na dva datuma.
Pisma iz Beča: Samci
